Vesti
Društvo i ekonomija
Cvetković: Tražićemo veći deficit13.06.2009. 14:00
Izvor: B92
Premijer Srbije Mirko Cvetković najavio je da će Vlada Srbije u razgovorima sa misijom MMF-om zatražiti saglasnost za povećenje budžetskog deficita.
"Ispostavilo se da je deficit koji smo utvrdili rebalansom od tri odsto bruto društvenog proivoda veoma nizak u odnosu na druge države. Zato je zahtev da se poveća deficit dobra osnova za razgovore sa MMF-om, jer je to način da se poveća potrošnja i ublaže recesioni efekti krize", rekao je Cevtković za “Ekonomist magazin“.
On je naglasio da Vlada nastoji da do kraja godine planirane troškove uklopi sa budžetskim prihodima.
"U maju prihodi su bili manji od planiranih, ali ne alarmantno, jer su redovni prihodi od poreza i carina bili u skladu sa očekivanjima. Budžet je ostao uskraćen za 40 odsto sopstvenih prihoda državnih institucija, a nije uplaćena ni dobit javnih preduzeća", objasnio je Cvetković i dodao da deficita skoro ne bi bilo da su ta dva izvora prihoda bila iskorišćena.
Povodom upozorenja Narodne banke Srbije da bi Srbiji mogle da budu uskraćene naredne tranše aktuelnog kreditnog aranžmana ako ne budu ispunjeni traženi uslovi, premijer je rekao da nije ključno pitanje kojom će brzinom dolaziti pare od MMF-a, jer Srbija nema problema sa deviznim rezervama, već sa fiskalnim prihodima i javnom potrošnjom.
"Novcem od MMF-a to ne može da se finansira, već su te pare garant sigurnosti da devizne rezerve mogu da izdrže bilo kakav, čak i eksterni pritisak na devizno tržište i mogli bismo lakše da branimo stabilnost kursa čak i ako svi krenu da konvertuju dinare u evre", naglasio je Cvetković.
Kako je dodao, eventualno kašnjenje neke tranše kredita od MMF-a ne bi imalo vidljivih makroekonomskih posledica, već bi, pre svega, to delovalo na pad poverenja u Srbiju.
Na pitanje šta će Vlada da preduzme ako pad BDP-a bude bar duplo veći od zvanično procenjenih dva odsto, Cvetković je odgovorio da, prema sadašnjem stanju u državnoj kasi, to ne bi nužno izazvalo potrebu za rebalansom budžeta.
Jedinstvena strategija privatizacije javnih preduzeća, prema rečima Cvetkovića, nije u planu, jer je svako od tih preduzeća slučaj za sebe.
"Ispostavilo se da je deficit koji smo utvrdili rebalansom od tri odsto bruto društvenog proivoda veoma nizak u odnosu na druge države. Zato je zahtev da se poveća deficit dobra osnova za razgovore sa MMF-om, jer je to način da se poveća potrošnja i ublaže recesioni efekti krize", rekao je Cevtković za “Ekonomist magazin“.
On je naglasio da Vlada nastoji da do kraja godine planirane troškove uklopi sa budžetskim prihodima.
"U maju prihodi su bili manji od planiranih, ali ne alarmantno, jer su redovni prihodi od poreza i carina bili u skladu sa očekivanjima. Budžet je ostao uskraćen za 40 odsto sopstvenih prihoda državnih institucija, a nije uplaćena ni dobit javnih preduzeća", objasnio je Cvetković i dodao da deficita skoro ne bi bilo da su ta dva izvora prihoda bila iskorišćena.
Povodom upozorenja Narodne banke Srbije da bi Srbiji mogle da budu uskraćene naredne tranše aktuelnog kreditnog aranžmana ako ne budu ispunjeni traženi uslovi, premijer je rekao da nije ključno pitanje kojom će brzinom dolaziti pare od MMF-a, jer Srbija nema problema sa deviznim rezervama, već sa fiskalnim prihodima i javnom potrošnjom.
"Novcem od MMF-a to ne može da se finansira, već su te pare garant sigurnosti da devizne rezerve mogu da izdrže bilo kakav, čak i eksterni pritisak na devizno tržište i mogli bismo lakše da branimo stabilnost kursa čak i ako svi krenu da konvertuju dinare u evre", naglasio je Cvetković.
Kako je dodao, eventualno kašnjenje neke tranše kredita od MMF-a ne bi imalo vidljivih makroekonomskih posledica, već bi, pre svega, to delovalo na pad poverenja u Srbiju.
Na pitanje šta će Vlada da preduzme ako pad BDP-a bude bar duplo veći od zvanično procenjenih dva odsto, Cvetković je odgovorio da, prema sadašnjem stanju u državnoj kasi, to ne bi nužno izazvalo potrebu za rebalansom budžeta.
Jedinstvena strategija privatizacije javnih preduzeća, prema rečima Cvetkovića, nije u planu, jer je svako od tih preduzeća slučaj za sebe.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…