Vesti
Politika
Moguće dogovor EU i Holandije o rešenju za Srbiju
24.06.2009. 12:00
Izvor: Dnevni list
Moguće dogovor EU i Holandije o rešenju za Srbiju
Većina zemalja Evropske unije u ovom trenutku želi da Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom stupi na snagu. Takvi nagoveštaji stižu i iz SAD. U interesu EU nije da njeni odnosi sa Srbijom budu trajno blokirani.
Kosovo, Bosna i Hercegovina, pa i Makedonija, nijedno od tih područja na svoj način ne napreduju dovoljno brzo ka trajnoj stabilnosti, tako da je spoljnim činiocima, a pre svega EU koja sebe vidi kao najvažniju snagu dugoročne stabilizacije Jugoistočne Evrope, neophodna bolja saradnja s Beogradom, ocenjuje za Danas trenutno stanje evropskih integracija Srbije Dušan Reljić, istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost iz Berlina.
l Da li uslovljavanje Srbije hapšenjem Ratka Mladića polako gubi na značaju, kada je reč o evropskim integracijama?
EU se vezala za procenu Haškog tužilaštva o tome da li je saradnja pojedinih zemalja u krugu njegove nadležnost „potpuna“ ili ne. Ne verujem da će tužilaštvo u Hagu odustati od pritiska na Srbiju i Hrvatsku, pa i ostale zemlje u regionu, jer se neprestani pritisak na Beograd i Zagreb i ostale dosad pokazao kao najdelotvornije sredstvo.
l Očekujete li kao ishod neku vrstu kompromisnog rešenja između interesa EU i ispunjavanja te poslednje obaveze Srbije prema Tribunalu?
Moguće je da će EU i Holandija uspeti da se dogovore oko „kreativnog“ diplomatskog rešenja koje će svim umešanim stranama omogućiti da sačuvaju svoj ugled. Delimično ili / i postepeno stupanje na snagu Prelaznog sporazuma bi verovatno bilo jedno od takvih rešenja.
l Osim traumatičnog iskustva sa Srebrenicom, ima li još nečega što navodi Holandiju da se tako čvrsto drži uslova o izručenju Ratka Mladića i time razlikuje od skoro svih članica EU?
U Holandiji je tokom proteklih godina osnažio desničarski populizam koji u središtu svoje agitacije ima negativan odnos prema islamu. Ukoliko bi Holandija tek tako odjednom odustala od svoje namere da pred lice pravde izvede čoveka koji je osumnjičen da je odgovoran za ubijanje više hiljada Muslimana u Srebrenici, svakako da bi izbila nova ogorčena rasprava u holandskoj javnosti, pa i šire, o tome da li bi i to odustajanje moglo da se stavi u sklop odnosa prema islamu.
l Koliko izborni procesi i unutrašnje političke prilike u pojedinim zemljama EU utiču na populizam tamošnjih političara?
Evropsko stanovništvo je sve konzervativnije zato što se plaši da li će u uslovima svetske ekonomske krizi biti očuvana država blagostanja. Istovremeno, stanovništvo u većini evropskih država sve više stari, a samim time je po pravilu i manje prilagodljivo promenama kao što je povećano doseljavanje iz drugih krajeva sveta. Bez doseljenika Evropa nije u stanju da sačuva svoje ekonomsku moć i sisteme socijalnog zbrinjavanja. Politička sredina se zbog toga u mnogim zemljama pomera udesno, a izbori se dobijaju osvajanjem sredine društva.

Brisel traži rešenje
Brisel - Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da Brisel i dalje pokušava da nađe način da deblokira Privremeni trgovinski sporazum sa Srbijom i da je on lično uveren da vlasti u Beogradu „čine sve što mogu“ u saradnji s Hagom. On je kazao da već duže vreme smatra da Srbija čini sve što je u njenoj moći da uhapsi Mladića i Hadžića. Međutim, kako je istakao, Srbija u to mora da uveri i ključne faktore - donosioce odluka u EU