U intervjuu za “Večernje novosti“, Tadić je rekao da je Srbija postala "nezaobilazan i ključni politički faktor na Balkanu" i da je tu potvrdu dobio od funkionera vodećih svetskih država. On je kazao da veruje američkom potpredsedniku Džozefu Bajdenu i predsedniku Francuske Nikoli Sarkoziju da se od Srbije neće tražiti da prizna nezavisno Kosovo kako bi postala članica EU.
"Nema nikakve dileme da ne delimo stav sa SAD i Francuskom oko statusa Kosova. Ali, dobio sam nedvosmisleno uveravanje da Srbiju niko neće ucenjivati priznavanjem Kosova. Kao što ni ulazak u NATO neće biti uslov za naše članstvo u EU", rekao je predsednik Srbije.
Na pitanje kakvu odluku Međunarodnog suda pravde u vezi sa Kosovom očekuje, Tadić je kazao da je ubeđen da "Međunarodni sud pravde treba da donese odluku da jednostrano proglašenje Kosova nije bilo u skladu sa međunarodnim pravom" i da ne vidi nijedan pravni argument da odluka bude drugačija.
On je naveo da su neke zemlje obećale da će uzeti u obzir presudu Međunarodnog suda pravde i preispitati svoju odluku o priznanju nezavisnosti ako sud presudi u korist Srbije.
"Ubeđen sam da je još značajnije to što će se tada otvoriti mogućnosti za nove pregovore. Srbija je u svakom trenutku spremna da ponovo sedne za pregovarački sto sa kosovskim Albancima i da pronađe trajno i održivo rešenje", kazao je predsednik Srbije.
Tadić je naglasio da ne razmišlja o podeli Kosova, da je Srbija učinila sve da se na Kosovu obezbedi sigurnost za građane, ali da, kako navodi, nije zadovoljan onim što je do sada učinjeno.
Na pitanje do kada će kandidatura Srbije za članstvo u EU stajati po strani, Tadić je podsetio da je osnovni problem Holandija, koja još ne prihvata ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zbog slučaja Ratka Mladića.
"Činimo sve da taj problem rešimo. S druge strane, evropske partije i njihovi lideri zbog krize izbegavaju da govore o proširenju u izbornoj godini. Kada se najesen ti procesi okončaju, ubeđen sam da će se mnogo fleksibilnije pristupiti ubrzanom proširenju EU, pre svega na zapadni Balkan", rekao je on.
Govoreći o regionalizaciji Srbije, Tadić je kazao da je potrebno otkloniti "višedecenijski neravnomerni regionalni razvoj Srbije".
Prema njegovim rečima, besmisleno je to što neki sumnjaju da regionalizacija znači teritorijalno cepanje i dezintegraciju zemlje i dodao da se regionalizacijom "suprotstavljamo svakoj dezintegraciji".
Na pitanje kakva je sudbina Statuta Vojvodine i Zakona o prenosu nadležnosti, Tadić je rekao da su njihovo donošenje i potvrda obaveze koje proističu iz Ustava.
"To je trebalo uraditi u određenom roku, na osnovu Zakona o implementaciji Ustava, ali je taj rok prošao. I to nije dobro. Međutim, bilo bi mnogo gore da smo doneli Statut i Zakon koji nisu u saglasnosti sa Ustavom ili koji bi bili nedovoljno funkcionalni", kazao je Tadić.
On je rekao da će ti akti biti usvojeni u "razumom roku" i da će to biti "još jedna potvrda jedinstva zemlje".
"Neće se desiti ništa što nije u skladu sa Ustavom, i što nije funkcionalno. Ustav iz 1974. nije doprineo stabilnosti i tu grešku ni po koju cenu ne smemo ponoviti. Ovde je reč o procesu regionalizacije Srbije, koji započinje Statutom i Zakonom, a završava se političkom reformom koja će verovatno biti na kraju mandata ove vlade ili mog predsedničkog mandata", rekao je on.
Tadić je naveo da je ubeđen da debata oko Statuta Vojvodine neće ugroziti stabilnost u vladajućoj koaliciji.

Ostale vestiArhiva