BEOGRAD - Decentralizacija je ključ opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a kako stvari sada stoje, još dugo će se lomiti koplja oko broja srpskih opština. Pronalaženje rešenja za podeljenu Kosovsku Mitrovicu izazvaće najviše polemika, a rasprava o tome trebalo bi da bude otvorena već 19. jula u Beču.

Albanci će, prema nagoveštajima sagovornika Glasa iz Prištine, u jednom trenutku pokazati "dobru volju" i prihvatiti kompromisno rešenje. Biće to lukav potez jer će doći na red jedno od najbolnijih pitanja decentralizacije - rešenje problema Mitrovice. Sada će se od Srba očekivati da prihvate kompromis.

Hazirijev "kompromis"
Ministar za lokalnu upravu u Vladi Kosova LJutfi Haziri kao "kompromis" ponudiće stvaranje dve opštine - severne (u kojoj su Srbi većinsko stanovništvo) i južne (etnički čiste - albanske), koje bi tri godine bile pod međunarodnom upravom, posle čega bi se sproveli izbori za opštinske vlasti. Tada će, jasno je to i Haziriju i Srbima sa severa Kosova, apsolutnu većinu imati Albanci.

Severna Mitrovica, koja je već sedam godina kost u grlu Albancima, jedina je multietnička opština na Kosovu i Metohiji. U ovom gradu, koji ima oko 24.000 stanovnika, među kojima je gotovo polovina prognanih Srba, Albanci čine 15 odsto stanovništva. Prilikom nedavnog boravka u ovom gradu imali smo priliku da se sretnemo sa Albancima koji zajedno sa Srbima, Bošnjacima i Turcima žive u tamošnjem mikronaselju. Ima ih i u Bošnjačkoj mahali i u tri solitera u Kolašinskoj ulici, nadomak mosta na Ibru koji deli grad.

U mikronaselju živi 50 albanskih porodica. Ističu da nikada nisu imali nikakve probleme, čak ni za vreme rata, iako je bilo mnogo vojske i policije. Problemi su nastali posle rata, kada su u grad došli proterani iz ostalih delova Kosmeta. Albanci su počeli da strahuju da bi mogli da budu proterani. Ali, i danas su ovde, a srpska i albanska deca zajedno igraju fudbal.

- Rat je za nama - kažu Albanci koje srećemo ispred internet-kafea. Uvereni su da je multietničnost moguća, ali kako su protiv podele Mitrovice, najavljuju da će, ako se to desi, biti rata.
Iz razgovora s ovim ljudima saznajemo da u naselju postoje dve prodavnice koje drže Srbin i Albanac. Vlasnik pekare je Srbin Nino Marić, a hleb mese i Albanci. Osnovnu školu na albanskom jeziku pohađaju učenici do 7. razreda, a osmi završavaju u južnoj Mitrovici, do koje tri puta dnevno saobraća autobus. Dom zdravlja, koji je pre četiri godine otvorio tadašnji predsednik Ibrahim Rugova, radi do podne, a ako se neko razboli posle podne, mora u obližnju bolnicu. Albanci govore da strahuju da idu u bolnicu, ne zbog lekara, već da ih neko usput ne napadne.

Srbima poznat spisak želja
Predsednik SNV severnog Kosova Milan Ivanović, rekao je u razgovoru za Glas da je upoznat sa svim onim što Albanci govore, posebno kada je reč o bolnici.

- Oni to ponavljaju u svim razgovorima, kako sa nama, tako i sa predstavnicima međunarodne zajednice, a osnovni razlog je što se u južnom delu zatvara marokanska bolnica. Želja Albanaca, ne samo mitrovačkih, jeste da albanski lekari pređu ovde i bolnica pređe u njihove ruke. Mi smo otvoreni za sve pacijente i nikome nikada nije bila uskraćena pomoć, niti će biti. Međutim, mi, kad god se pokrene problem bolnice, ponavljamo da južna Mitrovica ima Dom zdravlja, dnevnu bolnicu i KBC u Prištini, udaljen svega 40 kilometara. I, slobodu kretanja do svih zdravstvenih ustanova. Naši pacijenti, da bi došli do nas, moraju da prevale sto i više kilometara, najčešće uz pratnju Kfora. Na Kosmetu postoji više od 40 stacionarnih ustanova u kojima se leče Albanci, a često odlaze i u Beograd. Srbi imaju samo bolnice u Mitrovici i Gračanici - objasnio je Ivanović, koji je i direktor Bolnice u severnoj Mitrovici.

STANJE U BOLNICI

- Lekari naše bolnice rade u otežanim uslovima. Od Unmika smo zimus dobili pomoć u mazutu od 200.000 evra. Kako je ove godine zabranjen uvoz mazuta, odnosno snabdevanje od firmi van Kosmeta, videćemo kako ćemo se snaći. Ali, uprkos problemima, otvorićemo novu dečju bolnicu, zavod za transfuziju, nefrologiju i odeljenje hemodijalize. Nedostaju nam lekari. Potrebni su nam neurolozi i radiolozi, a ovdašnje medicinsko osoblje čudi da je od 1.000 zdravstvenih radnika, koliko je određeno da treba da bude zaposleno u Srbiji i Vojvodini, Kosmet izuzet, iako u Mitrovici postoje Medicinski fakultet, Srednja i Viša medicinska škola - rekao je Ivanović.

Ostale vestiArhiva