MOSKVA – Predsednici Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, Džordž Buš i Vladimir Putin, izrazili su juče u Sankt Peterburgu zadovoljstvo razgovorima koje su vodili u ovom gradu pred održavanje samita „Grupe osam” (G-8) industrijski najrazvijenijih zemalja. „Nema sumnje da se odnosi između Rusije i SAD razvijaju dobro, drugačije i ne može da bude”, rekao je predsednik Buš na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Buš je za razgovor sa Putinom rekao da je bio dobar, ali „da ostaje da se još mnogo uradi”.

Ruski predsednik je naglasio da je tokom susreta vladala „veoma dobronamerna i konstruktivna atmosfera”, kao i da je potvrđena privrženost političko-diplomatskim sredstvima pri traženju rešenja za teške probleme.

Putin je rekao da dve zemlje nameravaju da jačaju zajedničke napore u suprotstavljanju novim izazovima i pretnjama, kao i da je pokrenuta zajednička inicijativa da u proleće 2007. u Beču bude održana konferencija o saradnji država, civilnog društva i predstavnika poslovnih krugova u borbi protiv terorizma.

Predsednik Rusije je naveo da je konstatovano uspešno ostvarenje postavljenih zadataka u oblasti privrede, bezbednosti, nauke i istraživanja kosmosa, kao i da se aktivnosti po ostalim pitanjima obavljaju „dobrim tempom”.

Pogled u budućnost

Prema Putinu, na sastanku nije razgovarano samo o aktuelnim pitanjima saradnje, već da je učinjen pokušaj da se o rusko-američkim odnosima razgovara gledajući u budućnost, i „u širem kontekstu razvoja sistema međunarodnih odnosa u celini”.

Putin je, kao domaćin trodnevnog samita G-8, izrazio nadu da će predlozi i dogovori sa sastanka biti dobra osnova i za uspešno održavanje samita.

G-8, čine uz SAD i Rusiju, takođe i Japan, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Italija i Kanada.

Istovremeno, ipak, Rusija i SAD nisu postigli dogovor o potpisivanju protokola za učlanjivanje Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), čija je poslednja dosadašnja runda vođena od 12. jula u Rusiji.

Predsednik Džordž Buš, predsednik SAD – poslednje zemlje članice STO sa kojom Rusija nema postignut dogovor, rekao je da se pregovori nastavljaju. „Sa nama je teško voditi pregovore”, rekao je Buš na konferenciji za novinare posle susreta sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu.

Buš je rekao da je sporazum bio nadomak postizanja, da želja za postizanjem dogovora postoji, ali da treba postići dogovor koji će prihvatiti i Kongres u Vašingtonu.

Predsednik Putin je rekao da za Rusiju teškoće oko vođenja pregovora nisu bile neočekivane, a da će Moskva „nastaviti pregovore o stupanju u STO, štiteći svoje nacionalne interese”.

Prema ruskom predsedniku, pregovori imaju „konkretan karakter” koji se meri „tonama, milijardama, milionima rubalja i dolara”. „To je složen proces za koji su potrebne godine, i mi ćemo raditi i dalje, štiteći naše interese i interese naše privrede koja se razvija”, rekao je Putin.

Zaštita nacionalnih interesa

Važnija pitanja koja su predstavljala teškoće u pregovorima za SAD bila su liberalizacija ruskog finansijskog tržišta, propisi za sanitarne i fitosanitarne proizvode pri uvozu u Rusiju, kao i zaštita intelektualne svojine.

Skoro istovremeno sa vešću o neuspehu pregovaračke runde o STO, došla je i izjava direktora ruske Federalne agencije za atomsku energiju (Rosatom) Sergeja Kirijenka da „Rusija nije uvozila, ne uvozi i neće uvoziti na svoju teritoriju upotrebljeno nuklearno gorivo strane proizvodnje”. „Mi primamo na preradu samo iskorišćeno gorivo svoje proizvodnje”, rekao je novinarima Kirijenko, koji je i prisustvovao pres-konferenciji Buša i Putina.

U zapadnim medijima pred održavanje susreta predsednika Putina i Buša, pojavila se informacija da bi oni mogli da saopšte kako su saglasni sa potpisivanjem sporazuma vrednog za Rusiju više milijardi dolara na osnovu koga bi se u toj zemlji skladištilo upotrebljeno nuklearno gorivo iz američkih reaktora.

Dvojica lidera danas su u zajedničkoj izjavi naložila svim vladama da počnu pregovore o zaključenju saradnje u oblasti miroljubive upotrebe atomske energije.

Direktor Kirijenko je rekao da bi takav sporazum mogao da bude postignut za godinu, godinu i po dana, jer su pregovori „uvek komplikovan proces, jer svaka strana štiti svoje interese”.

Kirijenko je, istovremeno, izneo mogućnost da bi realizacija saradnje mogla da počne izgradnjom zajedničkog međunarodnog centra za obogaćivanje urana u Angarsku.

To bi, prema Kirijenku, bio prvi ruski doprinos težnji drugih zemalja da imaju pristup miroljubivoj atomskoj energiji, bez omogućavanja širenja nuklearnih vojnih tehnologija.
Izgradnja takvog centra, za šta je potrebno oko godinu dana, ne znači, međutim, povlačenje predloga Iranu o izgradnji zajedničkog pogona za obogaćivanje uranijuma, naglasio je direktor Rosatoma.

Ostale vestiArhiva