ZAHVALJUJUĆI jedinstvenom muzičkom izrazu i specifičnom imidžu postao je jedan od naših najpopularnijih pevača. S pravom ga smatraju najautentičnijim izvođačem etnomuzike. Kombinujući tradicionalnu i pop muziku, Ljubiša Stojanović Luis uspeo je da izgradi stil po kojem je na našoj muzičkoj sceni prepoznatljiv godinama. Kaže da je to što radi, jednostavno, Luisova muzika. Trenutno sa svojim bednom snima album sa starim narodnim pesmama u džez aranžmanu, na kojem će se naći kompozicije poput "Niška banja" i "A, bre, kamče".
- Kad se kaže džez, to automatski stvara odbojnost kod ljudi - kaže Luis za "Novosti". - To je, u stvari, laki džez. Oduvek sam se time bavio, tako da ne predstvalja nikakvu novinu u mom radu. Nastupajući na međunarodnim festivalima video sam da za ovu vrstu muzike vlada veliko interesovanje. Balkanska muzika je trenutno veoma aktuelna u inostranstvu.
* Kako to objašnjavate?
- To je trend. Očigledno je da su neke muzičke ideje potrošene, pa je počelo da se istražuje nešto novo. Za neke je naša muzika egzotična, za neke zanimljiva, jer nosi specifičnu energiju. Čoveku je ponekad lakše da prati samo ritam i da ne razmišlja o prevodu. A muzika ovih prostora je puna temperamenta.
* Da li je teško ostati originalan?
- Nije teško biti autentičan. Mnogo je veći problem to prezentovati. Publika ide linijom manjeg otpora i sluša ono što lakše može da "svari". Najveći krivci su izdavači i mediji koji ljudima ne žele da ponude nešto drugo, pošto od toga nemaju mnogo koristi. Misija nas umetnika je da istrajemo u onome što radimo i u šta verujemo. A ja u ovo verujem. Oni koji se razumeju u muziku nazivaju me etno pop pevačem, a ja sebe smatram začetnikom tog pravca.
* Kako vam izgleda naša muzička scena?
- Ima tu svega i svačega, ali nije baš sve tako crno. Gledao sam nedavno festival "Sunčane skale" i iznenadio sam se koliko je bilo talentovanih mladića i devojaka. Ne vrti se baš sve oko popularne muzike. U Beogradu ima mnogo džez klubova koji pre deset godina nisu postojali. Sve više je i koncerata klasične muzike koji su takođe veoma posećeni.
* Na izboru za našeg predstavnika za "Pesmu Evrovizije" nastupili ste sa "Flamingosima". Kako je došlo do saradnje?
- Na poziv Ognjena Amidžića i Marinka Madžgalja odazvao sam se bez mnogo razmišljanja, jer mi se pesma veoma dopala. Bili smo ubeđeni da ćemo pobediti, jer takav nastup teško ko može da ponovi. To je pravi mini-kabare. Nismo mogli ni da pretpostavimo da će da se umeša politika. Ali, ovo nije kraj moje saradnje sa "Flamingosima". Biće još toga zanimljivog.
* Imate petoro dece, planirate li još?
- Da, bar još dvoje. Iz prvog braka imam jedno dete, iz drugog dvoje, koliko i sa sadašnjom suprugom Silvanom. Ne insistiram samo ja na deci, već i Silvana. Mlada je, radićemo na tome, pa koliko ih bude.

NADIMAK PO ARMSTRONGU
* KAKO ste dobili nadimak Luis?
- Tako su me prozvali još u osnovnoj školi, po Luisu Armstrongu. Sećam se, u srednjoj školi u dnevniku je pored mog imena i prezimena pisalo Luis, jer smo u odeljenju imali još jednog Ljubišu Stojanovića, i nadimak je profesorima olakšavao muke.


POČASNI GRAĐANIN
* POSTALI ste počasni građanin Negotina?
- U tom gradu godinama držim humanitarne koncerte za decu iz doma "Stanko Paunović". Još kao klinac imao sam orkestar u kojem su svirali i mališani iz toga doma. Presrećan sam što mi se grad u kojem sam odrastao odužio na ovaj način.

Ostale vestiArhiva