Marković je kazao da će posle toga, umesto sadašnjih 650 na političkoj sceni Srbije ostati "barem deset puta manje političkih stranaka".
Preregistracija će za političke stranke biti besplatna, a partije će biti u obavezi da pripreme odgovarajuća dokumenta, statut i program, odnosno urade izmene koje su predviđene zakonom, kao i da obezbede 10.000 potpisa, precizirao je ministar.
Partije koje budu upisane u registar političkih stranaka biće registrovane po novom zakonu i neće morati da skupljaju potpise za izbore.

Reforma političkog sistema
Ministar Marković je kazao da je reforma političkog sistema u Srbiji moguća usvajanjem i primenom sedam zakona, među kojima su i zakon o jedinstvenom biračkom spisku čiji predlog je utvrdila vlada, zakon o državnoj izbornoj komisiji i zakon o izboru odbornika koji su završeni i nalaze se u vladinoj proceduri.
U toku je priprema izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o izboru predsednika Republike i Zakona o finansiranju političkih stranaka koji je u nadležnosti Ministarstva finansija, kazao je Marković i izrazio nadu da će ti dokumenti biti završeni do kraja ove godine.
"Jedan od bitnih elemenata reforme izbornog sistema jeste birački spisak, koji bi u naredne tri godine trebalo da bude pretvoren u jedinstvenu elektronsku bazu podataka, koja će građanima omogućiti da glasaju tamo gde se nalaze, umesto da putuju u mesto svog prebivališta", istakao je Marković.

Direktan odnos birača i kandidata
Sam izborni proces, zakonima o izboru odbornika i izboru narodnih poslanika, biće promenjen i zahtevaće od političkih stranaka da se reformišu, kazao je Marković i dodao da će novi izborni sistem biti većinski i da će stranke imenom i prezimenom predlagati svoje kandidate.
"Kakve kandidate stranka predloži, toliko će glasova dobiti. Ako predloži dobre i kvalitetne ljude oni će dobiti veliku podršku od svojih komšija i stranka će profitirati, a ukoliko predloži loše ljude, ljude koji nemaju ugled, autoritet, onda stranka neće dobiti dovoljno glasova, pa neće moći da formira lokalnu ili republičku vlast", objasnio je Marković.
Prednost ovakvog sistema je uspostavljanje direktnog odnosa birača i kandidata, tako da će u lokalnu skupštinu ulaziti oni koji dobiju poverenje građana, ocenio je ministar.
Prema njegovim rečima, "ove promene će naterati političke stranke da unutar sebe promene sistem vrednosti i da rangiraju ljude, ne po lojalnosti, ili po nekom minulom radu, nego po tome koliki oni ugled uživaju u javnosti".

Republička izborna komisija
Napomenuvši da je jedan od uslova objektivnog izbornog procesa i depolitizacija organa za sprovođenje izbora, Marković je podsetio da je sadašnja Republička izborna komisija ispostava političkih stranaka shodno njihovoj snazi u republičkom parlamentu i da uprkos tome, što tamo sede stručni ljudi, ponekad donosi i političke odluke.
"Mi moramo uspostaviti nezavistan i profesionalan izborni organ - Državnu izbornu komisiju, koja bi trebalo da ima svega devet članova i koja neće biti podložna političkim uticajima već će raditi objektivno, nepristrasno, profesionalno i isključivo po zakonu", rekao je Marković.

Koordinaciono telo za jug Srbije
Marković, koji je i šef Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa istakao je da je to telo posle više godina bojkota od strane albanskih političara ponovo u punom sastavu, jer su u njemu predstavnici svih partija Albanaca sa juga Srbije.
Prema njegovim rečima, rad tog tela opterećen je brojnim problemima, a na njegov rad utiču međusobni odnosi albanskih partija, ali i dešavanja na teritoriji Kosova i Metohije.
Pred Koordinacionim telom je posao uspostavljanja političke stabilnosti, kazao je Marković i dodao da "na žalost Albanci imaju vrlo tvrd stav - ne žele da prime Srbe u lokalne vlasti na način na koji bi to Srbi želeli, a s druge strane postoji zahtev da Albanci budu uključeni u republičke organe koji rade u tim opštinama".
Prema njegovim rečima, taj zahtev je delimično legitiman, Koordinaciono telo radi na ostvarenju tog zahteva uz insistiranje da lokalna uprava bude multietnička i da Srbi učestvuju u lokalnoj vlasti.

Ostale vestiArhiva