Do kraja septembra trebalo bi da se potpišu sva potrebna dokumenta i počne s realizacijom kredita koji Srbija u ovom trenutku pregovara s Kinom, saznaje „Blic”. Srpska strana koja je u martu pokrenula inicijativu za pozajmicu od Kine za izgradnju mosta Zemun-Borča poslala je pismo sa osnovnim podacima o projektu, kao i o uslovima i karakteru željene saradnje.
Očekujemo da nam kineska strana dostavi konkretne uslove kredita u najkraćem roku, rečeno je „Blicu” u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, koje je nosilac projekta.
I dok se s pozajmicom, koju je u isto vreme Srbija tražila od Rusije, nije mnogo odmaklo, zajam od Kine čini se više nego izvesnim.
Predstavnici kineskog preduzeća „China Roads and Bridges Corporation” Beijing, koje je potencijalni izvođač radova, već tri puta su dolazili u Beograd. Ova kompanija trebalo bi da vodi radove na izgradnji mosta od 500 metara, sa pripadajućom saobraćajnom infrastrukturom dužine 21.000 metara. Predračunska vrednost je 200 miliona evra, a ta kineska firma dobila bi posao bez sprovođenja postupka javne nabavke.
Dok se u pregovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama na talon stavljaju isključivo ekonomski razlozi, u slučaju direktnih državnih pozajmica u igri su i politički argumenti. Uslov da kineski radnici budu angažovani na ovom poslu potpuno je očekivan, baš kao što se očekuje da u slučaju dogovora sa Rusima za zajam od milijardi evra oni postave iste zahteve. U ovom trenutku, međutim, računa se na 200 miliona evra podrške budžetu, a ostatak bi bili namenski zajmovi za metro i infrastrukturu.
Goran Radosavljević, ekonomski savetnik potpredsednika Vlade Božidara Đelića, kaže da je u ovakvim dogovorima moguće da do realizacije nikada ne dođe kao što je to bio slučaj pre nekoliko godina kada je Srbija tražila zajam od Japana.
- Ali prednost ovih pregovora jeste ta što je moguća brža realizacija. U slučaju Rusije i Kine, na sve tri strane postoje i politička volja i valjani ekonomski razlozi da se stvari završe pozitivno i ja očekujem da će se to desiti. Kina, na primer, ima interes da njihove građevinske firme rade ovde jer je onda mnogo lakši njihov ulazak na tržište Evropske unije - objašnjava Radosavljević.
Ako se pogledaju detalji dogovora, interes kineskih vlasti je očigledan, a optimizam da će most biti završen do 2013. godine opravdan.
- Kinesko preduzeće obavilo bi poslove izrade projekta i izvođenja radova, uz maksimalno angažovanje srpskih podizvođača, opreme i radne snage, a u skladu sa važećim standardima i normama kvaliteta Republike Srbije i EU, po svetski konkurentnim cenama - kažu u Ministarstvu ekonomije.
Pitanja vezana za obezbeđivanje stručnog nadzora, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, kao i sva druga pitanja utvrđena zakonom kojima se uređuje planiranje i izgradnja regulisaće se posebnim protokolom.
- To će biti ugovor između Ministarstva za Nacionalni investicioni plan i grada Beograda koji će podržati finansiranje projekta sredstvima u visini 50 odsto njegove ukupne vrednosti i koji će u toku pripreme i implementacije projekta nositi, u smislu propisa kojima se uređuje planiranje i izgradnja, naslov „investitora” - poručuju iz Ministarstva ekonomije.
Iako se konkretni uslovi još ne znaju, kada je krenula potraga za dodatnim zajmovima kako od Kine tako i od Rusije, govorilo se o kamati ne većoj od tri odsto i otplati koja bi mogla da bude oko 30 godina uz dug grejs period..

Angažovanje podizvođača iz Srbije
Očekujemo da se dogovori kredit pod koncesionalnim uslovima na osnovu sporazuma između Vlade Republike Srbije i Državnog Saveta Narodne Republike Kine i Ugovora o kreditu između „China Exim Bank” kao zajmodavca, i Republike Srbije kao zajmoprimca - kažu u Ministarstvu ekonomije.
Iz ovog ministarstva poručuju da će izvođački ugovor biti sklopljen između nosioca investicije - Ministarstva za NIP i kineskog izvođača radova koji bi obavio poslove projektovanja i izvođenja radova (EPC).
- Sve to uz maksimalno angažovanje srpskih podizvođača i resursa u skladu sa važećim propisima, standardima i normama kvaliteta Republike Srbije i Evropske unije, po svetskim konkurentnim cenama - ističu u Ministarstvu ekonomije

Ostale vestiArhiva