U budućnosti, svetom će vladati onaj ko bude imao stalne izvore energije. Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnologiju, kaže da Srbija ima veoma velike zalihe lignita, a upotreba modernih tehnologija za dobijanje čistog uglja će joj omogućiti da poveća proizvodnju.
"Trenutno su raspisana dva tendera vrednosti 1.500 megavata s vodećim energetskim kompanijama. Naša zemlja je jedna od retkih u Evropi koja nije iskoristila svoj hidroenergetski kapacitet. Prema procenama eksperata, jedva da smo iskoristili 50 odsto kapaciteta u hidro energiji. Znači imamo kapacitet na Dunavu za još jednu reverzibilnu, veliku hidrocentralu zajedno s Rumunijom, imamo projekat koji je došao do studije o izvodljivosti u saradnji s Bosnom i možda i s Crnom Gorom. Napokon, naša zemlja nije ni počela da koristi bilo kakvu formu izvora obnovljive energije kao što su bio-masa i manjem iznosu vetra i sunca", rekao je Đelić.
U svetu nuklearno gorivo ponovo dobija sve veći značaj i postaje atraktivnije kao izvor energije. Od havarije u nuklearnoj termoelektrani u Černobilu 1986 godine do danas, sigurnosni kriterijumi su znatno strožiji, pa je sve bezbednije izgraditi nuklearnu centralu. Ali je i skupo.
Na teritoriji bivše Jugoslavije, jedina nuklearna elektrana za proizvodnju struje bila je u Krškom. U današnjoj Srbiji nema nuklearki. Na snazi je moratorijum na izgradnju te vrste elektrana koji ističe 2015 godine.
"Mi nemamo nikakav program izgradnje nukelarnih postrojenja, što ne znači da upotreba nuklearne eneijge u domenu nauke i drugih programa nije poželjna. Naprotiv, mi radimo s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (MAAE) u tom domenu i razvijaćemo našu saradnju i s drugim institutima poput Dubne, Kurčatova, imamo saradnju i razvijaćemo je s Iterom. Biće tu i daljih razvoja. Ali da ponovim i da budem jasan, nema nikakvih planova za izgradnju bilo kakvog nuklearnog postrojenja u domenu energetike", kaže Božidar Đelić.
Ipak, Srbija ima problem s nuklearnim gorivom. U jedinom nuklearnom reaktoru u Vinči, koji ne radi od 1984. godine, još uvek se nalazi neiskorišćeno gorivo. Četvrt veka kasnije to gorivo rđa i postaje sve veća pretnja bezbednosti. Zbog toga je u Vinči nedavno boravio i prvi čovek međunarodne Agencije za atomsku energiju, nobelovac Mohamed El Baradej.
"Poslednjih nekoliko godina smo zabrinuti za preostalo nuklearno gorivo i radioaktivni otpad u Srbiji. Kako prolazi vreme, tako taj otpad sve više rđa i postaje sve veća pretnja za sigurnost. Zbog toga mi radimo s Vladom Srbije i to je razlog zbog koga smo ovde. Mi smo već alarmirali međunarodnu zajednicu, Vladu Srbije i Međunarodnu agenciju za atomsku energiju o ugroženoj bezbednosti, koja je u vezi s radioaktivnim otpadom i potrošenim gorivom. Srećom, dobili smo sva potrebena sredstva da preselimo taj otpad, odnosno barem to istrošeno gorivo, odavde u Rusiju. Mislim da nam nedostaje još samo dva miliona, od ukupne sume od 25 miliona dolara. To su stvarno dobre vesti i mislim da ćemo još razgovarati o tome kako da se obezbedi novac", kaže on.
"Siguran sam da ćemo uskoro moći to da obavimo i uklonimo uzrok opasnosti i sa njim povezane bezbednosne rizike. Što se toga tiče, još jednom bih želeo da zahvalim Vladi Srbije i državnom vrhu na uloženom radu. Oni su bili veoma aktivni, sarađivali smo na način koji bi mogao da služi za primer drugima i zajedno smo se trudili da obezbedimo potrebne resurse. Uspeli su da obezbede oko 20 miliona od EU, a bavili su se i problemima u vezi sa dekomisijom, reaktorom i drugim pitanjima koji se tiču radioaktivnosti. Na pravom smo putu i dosta smo napredovali tokom poslednjih godina. Nadam se da će Vlada za nekih godinu dana moći da izađe u javnost sa dobrim vestima", rekao je Baradej.
Opširniji razgovor novinara B92 Nikole Radišića sa Mohamedom El Baradejom možete pročitati u Temi B92.

Ostale vestiArhiva