Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, kaže da je tokom prošle godine u Srbiji bilo oko 4.000 poziva žena-žrtava nasilja, što ukazuje na ozbiljnost tog problema jer je nasilje kod nas postalo "model života".

- Savetovalište radi na tome da se uspostavi mreža preko koje će žene moći da potraže utočište. Od novembra 2000. godine kroz tri "sigurne kuće" u Beogradu prošlo je oko devet stotina žena i dece. U Beogradu postoji i sklonište za žene-žrtve trgovine ljudima, u kojem je do sada boravilo 209 osoba, od kojih je 40 maloletnica - kaže Stanojevićeva.

Savetovalište je nastalo 1996. godine kada je nasilja bilo na svakom koraku. Šta se promenilo za proteklih deset godina?

Kada smo počinjali, bile su potpuno druge okolnosti - sankcije, ratovi, nasilje na svakom koraku. Sada postoji veće razumevanje društvene zajednice za ovu vrstu problema, postoji veća otvorenost kada se o tome priča u medijima. Svaka druga ili treća žena je žrtva nasilja i ne možemo više da kažemo da je to nešto što se dešava negde na Zapadu gde neko zlostavlja svoju decu, a mi to ne radimo jer smo dobri roditelji. Sada se javno kaže da se deca i kod nas zlostavljaju, da se deca i ovde siluju, da se nad ženama sprovode svi oblici nasilja. Sada to postaje društveni problem, a do sada je bio samo porodični problem u koje drugi nisu hteli da se mešaju jer je to "njihova stvar". To su vrlo bitne stvari koje su se promenile.

Da li novi Porodični zakon adekvatno štiti žrtve nasilja i kažnjava nasilnike?
Zakon je dobar, ali se sporo primenjuje. To su ipak samo odredbe koje stoje na papiru i od njih u praksi nema neke velike koristi. Recimo, odredba da se nasilnik iseli iz stana u koji će se useliti žrtva nasilja je slabo primenjiva, naročito u malim sredinama. Čak imamo slučajeve u unutrašnjosti da je sudija javno rekao da ne može nekog da izbaci iz svog stana. Žene su više očekivale od ovog zakona, čak smo i mi mislili da nema potrebe da se otvaraju nova skloništa koja su nam sada neophodna.

Da li je bolje imati više skloništa i tako štititi osobe koje su bile izložene nasilju ili je bolje ulagati u mere koje bi sprečile nasilje?
Mislim da to mora da prati jedno drugo jer ako, na primer, Danska ili Holandija imaju i do 40 skloništa, znači da bi trebalo da ih imamo i mi i da ona budu samo jedan od načina prevazilaženja problema. S druge strane, dobra i brzo primenjiva zakonska regulativa je neophodna. Ovako se sporovi vuku godinama po sudu.

Kada imate najviše poziva?
Mnogo žena nam se obraća posle Božića, Nove godine i drugih većih praznika, i to je posledica toga što tada supružnici provode mnogo vremena zajedno. Prošle godine smo imali veliki broj slučajeva nasilja u vreme godišnjih odmora, što opet govori u prilog tezi da je nasilje pojačano u vreme kada su partneri duže zajedno.

Šta je najčešći uzrok nasilja?
Ne mogu da kažem da je uzrok nasilja alkohol ili droga. Ako to kažem, odmah moram da podvučem da su samo 37 odsto osoba koje su označene kao nasilnici alkoholičari. Alkohol je nešto što pospešuje već postojeće nasilje ali nije uzrok. Isti slučaj je i sa drogom, ali kada je reč o bračnom paru narkomana, onda njihovo nasilje nije usmereno jedno prema drugom već prema deci.

Koji su najčešći oblici nasilja?
Najčešći oblik je fizičko nasilje, a nisu zanemarljivi i drugi oblici. Problem je u tome što se kod nas šamar ne tretira kao nasilje, pa kada pitamo neku ženu da li je muž tuče, ona kaže "Ne tuče me, samo me malo šamara". Na žalost, ni mi sami u našim glavama nemamo jasan okvir šta je nasilje.

Da li se, na primer, manipulacija ženom ili detetom smatra oblikom nasilja?
Naravno da da! Psihičko nasilje je težak oblik nasilja koji može da ostavi teže i duže posledice na žrtvu od fizičkog nasilja.

Ostale vestiArhiva