Haški tribunal danas je osudio Vojislava Šešelja na 15 meseci zatvora za nepoštovanje suda, pošto je u svojoj knjizi obelodanio identitet tri zaštićena svedoka.
Sudsko veće predsedavajućeg sudije O Gon Kvona naložilo je, takođe, Šešelju da knjigu, čiji naslov Tribunal vodi kao poverljiv, povuče sa svog sajta i da o tome do 7. avgusta obavesti Sekretarijat Tribunala.
Šef pravnog tima Vojislava šešelja Zoran Krasić je izjavio da je presudom Haški tribunal je pokazao pravni fundamentalizam na delu i poručio Šešelju da ne sme da se brani, ocenio je danas šef njegovog pravnog tima za odbranu Zoran Krasić.
"Ovo je još jedan od dokaza da je Haški tribunal sud za Srbe. Sudije su jasno poslale Šešelju poruku - nemoj da se braniš", rekao je Krasić novinarima u Skupštini Srbije komentarišući odluku suda da lidera Srpske radikalne stranke kazni sa 15 meseci zatvora.
Krasić je potvrdio da Šešelj ima pravo na žalbu i da će se žaliti.
Sudsko veće je utvrdilo da je Šešelj svesno prekršio odluke suda o zaštiti identiteta tri svedoka u procesu koji se protiv njega vodi po optužnici za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991-93.
Sudija Kvon je, obrazlažući presudu, rekao da je sudsko veće prilikom određivanja kazne uzelo u obzir težinu prekršaja i potrebu da se u budućnosti osujete slični pokušaji optuženog ili drugih osoba.
Utvrđeno je da je knjiga objavljena nakon donošenja odluke o zaštiti svedoka, da informacije, sadržane u knjizi, identifikuju svakog od tri zaštićena svedoka i da se na taj način krše odluke koje je donelo pretresno veće u slučaju Šešelj.
Konstatovano je da knjiga sadrži pregršt detalja o životu zaštićenih svedoka pod njihovim imenima i nadimcima.
Sudsko veće je odbacilo Šešeljev argument da se o tim svedocima već pisalo u štampi, navodeći da se u pet novinskih članaka koje je podneo optuženi, ne ukazuje na njihov identitet.
Sud nije uvažio tvrdnje optuženog da mu nije bila namera da otkrije identitet svedoka ili da ih zastraši, već da je želeo da razotrikje zaveru.
Sudija Kvon je rekao da je optuženi znao da je prekršio odluke suda, koje je bio obavezan da poštuje, i da je trebalo da osigura da informacije u knjizi, objavljenoj u novembru 2007. godine, ne mogu da identifikuju ili ukažu na identitet svedoka.
Tribunal je krajem januara optužio Šsešelja za nepoštovanje suda, a suđenje je održano 29. maja. Tužilac Brus Makfarlejn je zatražio da Šešelju bude izrečena zatvorska kazna do četiri meseca.
Za nepoštovanje suda zaprećena je kazna do sedam godina zatvora, do 100.000 evra ili obe.
Šešelj je na suđenju negirao da je otkrio identitet zaštićenih svedoka, tvrdeći da je proces za nepoštovanje suda protiv njega pokrenut kako bi se pronašlo "pravno utemeljenje" da mu Tribunal oduzme pravo da se brani sam u glavnom postupku u kojem je optužen za ratne zločine.
Glavni proces protiv Šešelja, koji je počeo u novembru 2007.
godine, prekinut je na zahtev Tužilaštva zbog tvrdnji svedoka da su im Šešeljevi ljudi upućivali pretnje.
U pritvoru Tribunala, Šešelj je od kraja februara 2003. kada se dobrovoljno predao.
Šešelj je prvi optuženi za ratne zločine pred Tribunalom, koji je tokom suđenja optužen i za nepoštovanje suda.

Ostale vestiArhiva