Nedaleko od Obrenovca, na tajnom poligonu gde sve odjekuje od pucnjave, desetak bivših srpskih komandosa priprema se za odlazak na privremeni rad u Irak. Muke kroz koje danas prolaze na ovom skrivenom vojno-policijskom treningu dečja su igra u odnosu na ono što ih čeka na zadacima na koje će ih povesti dve najmoćnije svetske kompanije koje se bave poslovima obezbeđenja na najrizičnijim tačkama sveta.

Agenti američkog „Blekvotera“ i britanskog „Erinisa“, najpoznatijih svetskih firmi u poslovima obezbeđenja, sklopili su ugovor sa jednom srpskom privatnom firmom, pikirajući tako Srbiju kao novo mesto odakle mogu da crpe jeftiniju, a izuzetno spremnu radnu snagu. Ponuda za poslovima obezbeđenja u Iraku je izuzetno velika, a naši ljudi imaju ono što Britancima ili Amerikancima, bivšim marincima i sasovcima, nedostaje - višegodišnje ratno iskustvo.

Naš sagovornik iz trening centra, zvaćemo ga Nenad (pravi identitet poznat redakciji), objašnjava na koji način strane agencije dolaze do potrebnih kadrova iz Srbije.

- Ove kompanije proslede mi zahtev u kojem navedu koliko im ljudi treba i molbom da sam izvršim odabir i pripremu ljudi. Ponekad pošalju već formirane timove na specifičan trening - objašnjava Nenad.

On je bivši visoki oficir Specijalnih antiterorističkih jedinica i nekada veoma visoko kotiran pripadnik Resora državne bezbednosti. U njegovoj zvaničnoj biografiji stoji da je završio specijalističku vojnu obuku u Americi, Izraelu i Rusiji, da je ekspert u borilačkim veštinama i baratanju oružjem, da se bavio padobranstvom i profesionalnim ronjenjem...

OTVARANJE KAMPA

Ideja o formiranju centra za trening u Obrenovcu rodila mu se pre godinu dana, kada je sa svojim kolegom iz Bosne, zvaćemo ga Gabrijel (pravo ime poznato redakciji), učestvovao na jednom međunarodnom takmičenju u praktičnom streljaštvu. Gabrijel je, takođe, čovek sa velikim vojnim iskustvom. Punih pet godina je u Bosni i na Balkanu radio na raznim projektima pri američkoj vladi, u sklopu timova za diplomatsku sigurnost i borbu protiv terorizma. A onda je poželeo da znanje prenese i drugima.

Otvaranje centra je prvo bilo planirano u Bosni, ali se od toga odustalo zbog striktnih zakona o posedovanju i korišćenju naoružanja, čak i u obrazovne svrhe. Kao idealno mesto za trening centar pronađen je poligon tridesetak kilometara jugozapadno od Beograda.

Gabrijel je sa kraćim prekidima u Iraku već četiri godine i u kontaktu je sa ljudima koji su u tu zemlju došli nakon obuke u Srbiji. Angažovan je od jedne međunarodne privatne kompanije i zadužen za obezbeđenje visokih vojnih oficira američke armije i mornarice i civilnih zvaničnika. Ne krije da dobro zarađuje, ali i da mu novac nije primarni motiv za bavljenje ovim poslom.

POSAO NIJE GARANTOVAN

Kursevi u okolini Obrenovca, na kojima se obučavaju ljudi koji planiraju odlazak u Irak, traju u proseku pet dana i počinju nedeljom. Svakog dana intenzivno se radi po šest sati, od čega su tri sata odvojena za vežbe na obližnjem poligonu, a tri sata za treniranje u sportskoj sali. Kursevi se obično organizuju za grupe od osam do deset ljudi. Smeštaj za sve učesnike je obezbeđen u Obrenovcu i prilično je luksuzan. Polaznicima su na raspolaganju sobe sa klimatizacijom, satelitska televizija, priključak na Internet, a obezbeđena su im i tri obroka dnevno. Cena treninga varira, ali u proseku je oko 1.300 evra. Ipak, sve je stvar dogovora. U kampu naglašavaju da nisu agencija ili kompanija koja se bavi posredničkim uslugama ili pronalaženjem posla za ljude koji nameravaju da se bave poslovima bezbednosti.

- Pronalaženje posla nije naša obaveza. Ono što mi radimo je da obezbeđujemo diplome koje otvaraju mladićima vrata firmi koje traže takve kadrove. Većina ljudi koji prolaze kroz trening centar dolaze prvenstveno u nadi da će uz završetak obuke i dobijanje sertifikata automatski dobiti posao u kriznim žarištima. Ali mi ništa ne možemo da im obećamo - kažu uglas.

Njihovi klijenti su mahom profesionalci koji već imaju posao u oblasti zaštite i bezbednosti i koji dolaze na usavršavanje. Među polaznicima je dosta stranaca, posebno sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Nenad naglašava da bi neko ušao u taj posao mora osim specifične spreme da zadovolji veoma zahtevan kriterijum.

NISMO PLAĆENE UBICE

- Ovo nije igra Rambo manijaka. Ovo je ozbiljan posao za koji morate imati besprekorno čistu prošlost. Velike i ozbiljne kompanije, za kakve mi radimo, neće primiti nikoga ko ima krivični dosije ili je kažnjavan - kaže on.

Gotovo je nemoguće otkriti koliko je ljudi iz Srbije angažovano na poslovima obezbeđenja u Iraku, ali neke pretpostavke govore da ih je hiljadu. Ambasada SCG nema podatak koliko je naših ljudi angažovano na tim opasnim zadacima jer oni dolaze preko mnogobrojnih agencija za obezbeđenje.

- Samo sedenje u Bagdadu je opasno. U ovom gradu mesečno gine oko 1.000 ljudi. Onda možete zamisliti koliko je opasno kada ste na otvorenom, na samom terenu, na naftnim poljima, ili u obezbeđenju konvoja - kaže Nino Maljević, ambasador SCG u Bagdadu.

Za Gabrijela najvažnija stvar je da ljudi shvate da oni koji odlaze u Irak ne idu tamo da bi ubijali.

- Ljudima treba objasniti da mi nismo plaćene ubice, manijaci i siledžije, kako nas u pojedinim medijima opisuju. Ne idemo unaokolo i ubijamo nevine ljude - poručuje Gabrijel.

Istraživanje je rađeno uz pomoć programa SCOOP Danskog udruženja istraživačkih novinara

Ostale vestiArhiva