Miroslav Ilić, najpopularniji pevač srpske narodne muzike, čovek čije je ime sinonim za kvalitet, opstaje na estradi već decenijama uprkos najezdi zvezdica čiji je rok trajanja nešto malo duži od onog koji ima jogurt u letnjim mesecima. Publika, osim Ilićevih pevačkih kvaliteta, ceni i njegovu iskrenost ali i hrabrost da digne glas protiv šunda u muzici i ljudi kojim svojim radom degradiraju branšu.

Čovek koji skreše svakome sve u brk, pre nekoliko dana, na Festivalu narodne muzike „Dragiša Nedović“ u Vrnjačkoj banji, digao je glas protiv tekstopisca Marine Tucaković koja vedri i oblači na srpskoj estradi, te su retki oni koji se usuđuju i na senku da joj stanu. Marina je, naime, bila član žirija kome je Miroslav predsedavao.

- Protiv Marine Tucaković nemam ništa, ali ne mogu da shvatim to da se ona baš u sve razume i da ni jedan jedini festival, bilo zabavne, bilo narodne muzike ne može da prođe bez nje. Sama sebe treba da pita: „Zašto ja moram da budem u svakoj čorbi zaprška? Da li sam ja bogom dana da budem uvek u svakom žiriju?“ Eto, samo to mi je zasmetalo. Ali, ona kao član žirija nije nikakav problem pravila, niti je pokušavala da uzurpira atmosferu. Naprotiv, bila je vrlo konstruktivna.

Čula sam da planirate da vam upravo ona piše pesme za novi CD?
- Tačno je. Dogovarali smo se. Voleo bih da dođe do saradnje. Naravno, ne da mi pravi pesme kao što radi za Cecu ili Karleušu, tražio bih nje da mi napravi neke balade poput onih Džejevih.

Jedan ste od retkih pevača koji otvoreno diže glas protiv estetike koju nameće „Grand“. Koje su posledice toga što svakome sve kažete u lice?
- Čovek samo treba da se pita da li radi pravu stvar ili ne, da li je u pravu ili nije. O posledicama razmišljaju kukavice. Protiv programske politike gospode iz „Grand produkcije“ odavno lajem. Mislim da sam se smučio mnogima koliko lajem! Ali, to je zaista katastrofa! Napadam i Sašu Popovića koga privatno uopšte ne ignorišem. On je sjajan organizator, čovek od akcije...

Kažete li i Saši u lice šta mislite o „Grandu“?
- Kako da ne! Čujem ja nedavno da se on ljuti što ga prozivam. Ne časeći časa, kresnem auto, pa pravac Bežanijska kosa. Pozvonim mu na vrata: „Dobar dan, gospodine Popoviću“. On tu ustukne malo. Ja ga pitam: „Šta je? Je l’ razmišljaš da li da mi zalupiš vrata ili da me pozoveš na kafu?“, pitam ga. Kažem: „Saša, hoćeš li da pričamo pet minuta i da posle pijemo kafu kao stari drugari, ili ćeš da se foliramo dva sata i da se opet rastanemo kao ljudi koji se ne razumeju?“

I, šta je rekao Saša?
- Pristao je da iskreno razgovaramo pet minuta. Rekao sam mu da na moja pitanja odgovara samo sa da ili ne. Pitam ga: „Saša, je l’ ti stvarno misliš da je to što ti radiš ispravno?“ Kaže: „Ne, ali...“ A ja mu kažem: „Nemoj ništa da mi elaboriraraš, znam ja da ti moraš da uzmeš pare od tih magaraca jer ti je skup zakup termina na televiziji. Ali, da li ti znaš da ovaj naš zanat ima dva obraza. Taj tvoj, ali i ovaj drugi, moj. E, taj drugi neko mora da zaštiti od tebe u ime svih onih ljudi kojima je stalo do muzike, a ne samo do tog kerebečenja. Ja tebi nisam zatvorio radnju svojim izjavama. Nisam. Pa, šta onda hoćeš? Hoćeš da radiš strogo za pare šta hoćeš i kako hoćeš i još da ti pritom svi šašolje tabane? E, pa, druže, neće moći.

Šta vam najviše smeta u „Grandu“?
- Ta muzika je još i najmanji problem. Čast pojedinim kolegama, vrsnim pevačima, ali tamo ima mnogo magaraca! Ima mnogo gluposti, kiča... Pogledaj ti te moje koleginice na šta liče! Poređaj ih na Pigal pored profesionalnih prostitutki i ako nađeš neku razliku pljuni me!

Šta vam kaže Brena na to?
- I Brena i Saša, kao vodeći ljudi u „Grandu“, znaju da sam ja u pravu. Ali, za njih je to biznis i tu nema emocija. I alal im! Ali, nemoj da se na mene neku ljuti kada ja to ovako sve opičim s punim pravom. I oni misle isto što i ja ali neće da se odreknu para. Verovatno ne bih ni ja da imam druge gene, da sam drugačije vaspitan.

Priča se da ste se učlanili u DS. Da li je to tačno?
- Nisam. Nikada nisam bio član ni jedne stranke, niti ću biti. Ali, uvek ću koristiti svoje građansko pravo da podržim ono što mislim da je ispravno. Jer, osim toga što sam umetnik, ja sam i građanin koga itekako zanima u kakvoj državi će dočekati penziju, gde će da žive njegova deca, unuci... Svako ko kaže da ga politika ne interesuje jeste neozbiljan, licemeran i kukavica. Politika mora svakoga da interesuje jer od naših glasova na izborima zavisi kako ćemo živeti.

Kada razgovarate sa zetom Draganom Šutanovcem ili sa kumom Borisom Tadićem, imate li isto mišljenje ili se sukobljavate?
- Kako kad. Od rođenja sam veoma samostalan i slobodan čovek. A vrhuncem svoje slobode smatram pravo na svoj stav i mišljenje. Ako me neko snagom argumenata ubedi da nisam u pravu, ja ću biti zahvalan što sam naučio nešto i promeniću svoje mišljenje.

Da li Tadić voli da čuje vaše mišljenje?
- Nećeš mi nešto verovati. Svi znaju da je Boris venčani kum moje ćerke i mog zeta. Verovatno ima onih koji veruju da nas dvojica bar jednom nedeljno zajedno pijemo kafu. Priznaću ti nešto: ja Borisa Tadića, od kad su prošli izbori i od kad je zauzeo predsedničku fotelju, još nisam video! Sa zetom se često porodično viđam. I nisam baš oduševljen što je on političar. Nezahvalno je to u ovoj zemlji. Ponekad sam malo i uznemiren, a da ti priznam, ponekad se osećam i kao talac njegovog posla. Jedino što sam uspeo da ga ubedim jeste da bude strpljiv, da ne srlja i da se što više edukuje.

Da li vam zet zamera što ste početkom 90-ih bili pristalica SPS-a?
- Uuuu! To mu je ključni adut kad ne može da me ubedi argumentima. Onda kaže: „Ma, šta ja sa tobom razgovaram, ti si bio to i to...“

Kajete li se danas, sa ove vremenske distance, što ste tako otvoreno podržavali SPS?
- Ne. SPS sam podržavao ‘90. godine na osnovu programa koji je bio odličan. Posle nekoliko godina, kada su odstupili od izvornog programa, javno sam im okrenuo leđa i digao glas protiv takve politike. U jednom trenutku sam se čak pitao da li ću zbog javnih optužbi na račun te partije dobiti po nosu. Kažem, prvobitni program je bio odličan i zato se ne stidim zbog toga.

Ostale vestiArhiva