Readmisija se u Srbiji sprovodi na osnovu krovnog sporazuma s EU o vraćanju građana koji ilegalno borave u zemljama članicama i na osnovu 15 bilateralnih sporazuma sa 17 zemalja sveta.
Posle potpisivanja jedinstvenog Sporazuma, u Srbiju je prisilno vraćeno tek nešto manje od 1.000 ljudi, a procenjuje se da je broj ljudi koji se „dobrovoljno“ vratio na zahtev državnih organa zemalja EU dva do tri puta veći. Procena je i da se od primene bilateralnih sporazuma o readmisiji od 2003. godine do sada vratilo oko 45.000 lica.
Vladimir Petronijević, savetnik za viznu liberalizaciju potpredsednika Vlade Božidara Đelića, za Danas kaže da Srbija proces readmisije sprovodi bez problema.
Postoji više vrsta povratnika, jedni su državljani Srbije, ali ima i onih iz trećih zemalja koji su iz Srbije ušli u zemlje EU. Postoji tačna procedura za utvrđivanje odgovornosti Srbije za njihov ilegalni boravak u EU zemljama. Troškovi su podeljeni, a država prijema plaća avionski let, kaže Petronijević. Prema njegovim rečima, u zbrajanju onih koji su vraćeni treba biti veoma pažljiv, jer ima onih koji su vraćeni na osnovu sporazuma, ali i onih koji su se dobrovoljno vratili.
Poseban problem je taj što se ne zna tačan broj ilegalnih migranata koji bi trebalo da budu vraćeni u matičnu državu, tako da cifre variraju od 50.000 do 150.000. Takođe je veoma nezahvalno govoriti o broju Srba koji ilegalno borave u državama EU, jer u tu cifru često ulaze i migranti s područja bivše SFRJ.
Rad na ostvarenju ugovornih obaveza predstavlja jedan od uslova za slobodno putovanje i zato je Vlada usvojila Strategiju za integraciju povratnika, u sklopu koje je otvorena i Kancelarija za readmisiju, a sve kako bi se na što bolji način pomoglo ljudima koji se po povratku u Srbiju suočavaju s mnogobrojnim problemima.
Miodrag Sresta, direktor nevladine organizacije Grupa 484 za naš list kaže da će EU pomno pratiti kako se odvija proces readmisije i kako se kreće cifra onih državljana Srba koji u inostranstvu traže azil. Prema njegovim rečima, svako povećanje tog broja će biti upozorenje. Sresta navodi da se Srbija posle proglašenja nezavisnosti Kosova, ponovo vratila u prvih deset zemalja čiji građani traže azil u Nemačkoj.
Kada je reč o procesu readmisije, Sresta navodi da je u prvoj godini primene sporazuma s Unijom deportovano oko 1.000 ljudi, a da je u ovoj godini broj nešto manji od 600.
Kada neka zemlja utvrdi da neko nema dokumenta za boravak u njoj, pošalje mu pismo upozorenja u kojem je navedeno da mora u roku od tri meseca da napusti zemlju. Postoji i podsticajni povratak koji podrazumeva da država daje 500 dolara po članu domaćinstva onima koji pristanu da se isele. To je slučaj s Nemačkom ili Italijom, objasnio je Sresta.
Ugovor o readmisiji odnosi se na strane državljane i apatride (osoba bez državljanstva), koji će u Srbiju biti vraćeni ako se utvrdi direktna veza i srpska odgovornost za njihov ilegalan boravak u zemljama EU. To, konkretno, znači da je potrebno utvrditi da su stranci ili apatridi ušli u EU sa srpskom (neki i jugoslovenskom) vizom ili da su, na neki nezakonit način, iz Srbije dospeli na teritoriju neke od zemalja članica Unije. Stranci ili apatridi iz Srbije odlaze samo ako postoje bilateralni ugovori sa zemljama čiji su državljani.

Albanci se vraćaju na KiM posredstvom Unmika
Jedinstveni sporazum o readmisiji Srbija je s EU potpisala 18. septembra 2007, a srpski parlament ga je ratifikovao 7. novembra iste godine, u vreme vlade Vojislava Koštunice. Sporazum je stupio na snagu u januaru 2008. Na teritoriji Kosova i Metohije se sprovode sporazumi o readmisiji u saradnji sa Unmikom. U praksi, Albanci se iz zemalja EU vraćaju na Kosovo i Metohiju posredstvom civilne misije UN na osnovu mehanizma saradnje ove misije sa zemljama EU. Ovim sporazumom Srbija se obavezala da prihvati povratak građana Srbije koji nelegalno borave u zemljama EU. To se odnosi na građane koji su u te zemlje ušli bez valjanih dokumenata i dozvola, kao i na državljane trećih zemalja koji su iz Srbije nelegalno došli na teritoriju EU.

Ostale vestiArhiva