Kragujevac - Deo šumadijske javnosti početkom 2006. procenjivao je, ne bez razloga i osnova, naravno, da bi tekuće "leto Gospodnje" moglo da bude prelomno kad je reč o prevazilaženju dugogodišnje ekonomsko-privredno-socijalne agonije u Kragujevcu. Takve (pr)ocene zasnivane su prevashodno na potpisanim ugovorima o poslovno-tehničkoj saradnji najvećih i najznačajnijih fabrika Zastave, onih za produkciju automobila i oružja, sa italijanskim Fijatom i američkim Remingtonom, čime je nekada glasovita kragujevačka industrija počela da obnavlja i uspostavlja saradnju sa renomiranim svetskim kompanijama. Ocene o prelomnoj kragujevačkoj godini, odnosno o mogućnostima početka svekolikog preporoda centra Šumadije, zasnivane su delom i na projekcijama razvoja gradskog rukovodstva, koje su najavljivale gradnju autoputa do Batočine, industrijske zone, ozbiljne grinfild i druge investicije, otvaranje novih radnih mesta, formiranje kulturnih, pravosudnih i drugih institucija i ustanova od regionalnog i državnog značaja.
Dokle je stigao Kragujevac u svojoj prelomnoj, ili presudnoj godini. Objektivniji hroničari ovdašnje zbilje rekli bi da je negde na početku onih iščekivanja i nada iz prvih meseci 2006. Tek ovih dana, naime, počinju, čini se, da se naziru obrisi tog potencijalnog razvojnog kursa Kragujevca, njegove privrede i drugih delatnosti. Ono što s ovim u vezi ohrabruje onaj upućeniji deo šumadijske javnosti jeste prošlomesečna najava proširenja lane obnovljene saradnje između Zastave i Fijata. Otuda nisu u pravu oni analitičari koji smatraju da nedavna istorijska ili "istorijska" sednica Vlade Srbije u Kragujevcu, osim tog istorijskog, nije imala nikakav značaj za centar Šumadije. Činjenica je, međutim, da je Vlada nakon sednice u Kragujevcu zvanično obznanila da je stari dug Zastave prema Fijatu konačno izmiren. Činjenica je, nadalje, da je nedugo posle sednice Vlade u Kragujevcu započet i proces transformacije Zastave auto.
Ocene o uzaludnosti sednice Vlade u Kragujevcu, preuranjene su i stoga što ona, praktično, još nije okončana. U Beogradu su, naime, u nadležnim ministarstvima i posle tog događaja terali pregovori o trajanju i visini subvencija za očuvanje kontinuiteta i razvoj proizvodnje automobila, kamiona i oružja u Zastavi, kao i o socijalnom programu za zbrinjavanje još oko 1.200 prekobrojnih radnika. Tih 1.200 prekobrojnih trudbenika će, po svemu sudeći, biti svojevrsna "kolateralna šteta" sednice Vlade u Kragujevcu, pošto, saznaje se, Ministarstvo privrede dalju finansijsku podršku Zastava Kamionima uslovljava skorašnjim odlaskom oko 600 radnika iz te firme.

Raseljena lica sa Kosova

Ono što bi u ovoj prelomnoj godini za razvoj Kragujevca moglo da zadesi taj grad, a na šta ne računaju ni lokalni ni državni planeri, jeste novi talas izbeglica, ili, zvanično, raseljenih lica sa Kosova, ukoliko ta još uvek, formalno, južna srpska pokrajina krajem ove godine postane nezavisna država. Ovde već živi na desetine hiljada ljudi poreklom sa Kosmeta koji su u Kragujevac iz ekonomskih i drugih razloga počeli da dolaze još krajem 60 -ih godina. Petnaestak hiljada stiglo je u leto 1999. Koliko će ih doći ako se srpska država definitivno povuče sa Kosova, može samo da se pretpostavlja. Gotovo je izvesno da ih neće biti manje nego 1999. Kakve će posledice taj novi izbeglički talas izazvati u Kragujevcu i Šumadiji, ostaje da se vidi.

Ostale vestiArhiva