- Kvalitet ovogodišnje pšenice je dobar, a prinosi "šaroliki", od 1,5 do 7 tona po hektaru. Očekuje se da će prosečan prinos biti između 3,5 i 3,7 tona, ukoliko se do kraja žetve ne desi nešto nepredviđeno - kaže Regina Vasiljević, direktor Sektora kontrole Fonda za žita.
Ona ocenjuje i da bi ukupan rod trebalo da bude "na granici" da se zadovolje potrebe, ali da ne postoji kvalitetno statističko praćenje zaliha pšenice i brašna, pa je otežano i utvrđivanje bilansa. Zato će tek krajem ove ili početkom iduće godine tržište pokazati imamo li dovoljno pšenice ili nemamo.
- Smatram da se prema pšenici ipak treba odnositi kao prema strateškoj kulturi, ali ne u smislu neke strateške robe za izvoz, već pre svega hlebne sigurnosti stanovništva. To znači da bi nekom strategijom trebalo opredeliti površine na kojima je treba sejati, kako bi se u potpunosti zadovoljile domaće potrebe, uključujući seme, ljudsku i stočnu ishranu. Sve bi to valjalo propratiti i odgovarajućim merama Vlade, da li uticajem na cene ili subvencijama za gorivo ili đubrivo, to ostavljamo državi da sama izabere - ističe Vasiljević.
Naša sagovornica navodi da se u Hrvatskoj svi proizvođači koji ostvare prinos veći od 4,5 tona pšenice po hektaru premiraju sa oko 310 evra po toni. Tako se stimuliše proizvodnja veća od uobičajene, ali i poljoprivrednici dobijaju višu cenu za robu koju isporučuju. Slične mere primenjuju se i u Mađarskoj. Kada je reč o globalnom odnosu Evropske unije prema ovoj kulturi treba podsetiti da tu pre svega postoji mehanizam tzv. interventnih cena u otkupu koje su ove godine na nivou od 101,31 evra po toni. Postoje i subvencije po hektaru, subvencije za izvoz pšenice i više drugih mehanizama podrške. Kada se, recimo, proceni da francuska pšenica u datom trenutku nije dovoljno konkurentna u odnosu na druge izvoznike na nekom od tržišta referentnim za EU, na primer u Egiptu, odobrava se odgovarajuća visina stimulacija za izvoz.
U SAD je u Zakonu o farmama posebna pažnja posvećena proizvodnji određenih namirnica, što prate i odgovarajuća dodatna davanja. U tu priču je uključena i pšenica, ali i mleko, med i drugi proizvodi. Osim toga, u SAD se subvencioniše proizvodnja biodizela (etanola). Kao polazna sirovina koriste se kukuruz, soja i razvijaju se nove tehnologije za dobijanje etanola od celuloze iz pšenice. Tako kukuruz i pšenica postaju izuzetno atraktivni i u energetskom smislu. Zna se da su fosilna goriva ograničenog trajanja i traže se novi izvori energije. Čitav svet se usmerava na proizvodnju biodizela, to se subvencioniše i u SAD, i u Evropi, i na Dalekom istoku (samo Malezija u ovom trenutku gradi 14 novih fabrika biodizela) i taj proces ide ubrzanim tempom.
Asocijacija proizvođača pšenice u Rusiji nedavno je uputila zahtev vezan za izvozne stimlacije za pšenicu i najverovatnije će im to biti i odobreno. Rusija je postala jedan od većih izvoznika pšenice (trenutno je među prvih pet) i proizvođači na taj način žele da očuvaju korak sa konkurentima na svetskom tržištu.
- Dakle, može se zaključiti da praktično sve zemlje na ovaj ili onaj način poklanjaju dužnu pažnju pšenici, što je sasvim normalno. Ako pođemo od mikroplana, vidimo da je prva briga kako ćete prehraniti porodicu barem u narednoj godini, a hleb je svakako jedna od osnovnih namirnica. Ta bi logika trebalo da važi i na makroplanu i ne smemo nikako dozvoliti da dođemo u stanje zavisnosti. Tim više što je neizvesno šta će se u svetu dešavati narednih godina. Imamo agresivne i brze klimatske promene, promenu načina ishrane u zemljama na Dalekom istoku, koje sve više uz pirinač troše pšenicu, kao i to da se pšenica koristi ne samo za ishranu, već i za dobijanje energije. Cena pšenice od 2000. ima neprekidan uzlazni trend, jer potrošnja pšenice u svetu raste, a zalihe hlebnog žita su sve manje. Nema indicija ni da će ubuduće biti drugačije, svetska populacija se povećava a mogućnosti za povećanje obradivih površina u svetu su praktično iscrpljene - ističe Vasiljević.

Raste cena pšenice

Cena američke pšenice HRW je porasla u odnosu na prošlu godinu za 65 do 69 dolara po toni, a SRW za 20 do 30 dolara po toni. Američki proizvođači HRW pšenice bili su suočeni sa klimatskim problemima, što je rezultiralo u smanjenoj proizvodnji. Sušom su pogođeni delovi SAD, Australije, Argentine, Kanade, velikih proizvođača pšenice. Prema podacima USDA proizvodnja pšenice u 2006. godini bi trebalo da bude za oko 20 miliona tona manja nego lane.

Užurbana žetva

Zrenjanin - Ratari žure sa žetvom jer se najavljuju padavine narednih dana, a vlaga u ovom trentuku nije potrebna pšenici jer se povećava njen nivo vlage i opada kvalitet zrna. Hektolitri i vlaga su zadovoljavajući i mlinari mogu da računaju na dobro izbrašnjavanje, uz napomenu da ne govorimo o kvalitetu brašna - procenjuje dr Milica Milovac, stručnjak za pšenicu.
Koje će površine biti požnjevene a gde će poljoprivrednici odustati od vršidbe zbog slabog roda i niskog stabla pšenice niko ne može da prognozira. Zato ne treba računati da će sve posejane površine biti i požnjevene, upozoravaju stručnjaci. Najkritičnije tačke, koje su stradale od podzemnoh voda je priobalje Tise, atar Itebeja gde se voda zadržala do kraja aprila, zatim Boka u opštini Sečanj. Usevi su na mnogim mestima proređeni, pšenica je niska a i glodari su učinili svoje, proredivši useve dali su uslove korovima. Imajući u vidu kroz šta je sve ove godine prolazio rod pšenice, prinos će biti prosečan, mada sa tačke gledišta proizvođača, koji gledaju ekonomsku stranu proizvodnje, za mnoge godina neće biti uspešna.

Ostale vestiArhiva