NOVI SAD – Predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine Bojan Pajtić, prilikom jučerašnje posete Poljoprivrednom dobru „Planta” u Futogu, nakon dva otvorena pisma premijeru Vojislavu Koštunici, juče je najavio da će vojvođanski seljaci zbog neopravdano niske cene pšenice, nakon što hlebno žito smeste u svoje ambare i silose, organizovati blokadu puteva, ali da će posegnuti i za drugim zakonskim sredstvima u cilju zaštite svojih prava. On je rekao da je takva saznanja stekao od poljoprivrednih proizvođača, njihovih udruženja i zadruga.

Pri tome je zatražio da republička vlada obezbedi pomoć seljacima u iznosu od 5.000 dinara po hektaru obradive površine, jer se, kako je naglasio, samo tada može govoriti o slobodnom tržištu.

„Ako se pozivamo na evropske standarde, treba i da ih se i pridržavamo. A evropski standard je direktno davanje od države novčane pomoći seljaku u iznosu od 150 do 300 evra po hektaru obradive površine. Dakle, to je praksa u EU i susednim zemljama i zbog toga mi očekujemo da i naša vlada ispuni minimum: da seljacima omogući samo trećinu onog što se minimalno daje u drugim državama. Znamo da je 30 milijardi dinara suficit u republičkom budžetu. Od čega je taj suficit? Od seljaka, pre svih, i od ono malo proizvodnje što je preostalo u ovoj zemlji”, obrazložio je Pajtić zahtev upućen Vladi Srbije.

On je ukazao da je umesto 320.000 hektara, koliko je bilo planirano, u Vojvodini pšenicom zasejano svega 270.000 hektara, što najavljuje mogućnost znatnog uvoza pšenice.

„Tražimo da se našem seljaku pomogne kao što sve zemlje na ovom kontinentu pomažu svoje poljoprivrednike, jer naša država ne daje direktne subvencije po hektaru. Zato naš paor ne može da konkuriše poljoprivrednicima u drugim državama. S najavljenim cenama pšenice naš seljak ide direktno u gubitak. Posebno je žalosno što se ista situacija ponavlja svake godine i da moramo da se borimo za ono što je elementarno pravo seljaka u Evropi. Bez pomoći države, teško je zamisliti novu setvu i, ukoliko je bude, svakako će biti manja nego ove godine. Jer, već ove godine je zasejano čak 50.000 hektara manje od plana i ne vidim kako stimulisati našeg seljaka da ponovo seje pšenicu kada realno svake godine ide u gubitak”, izjavio je Pajtić u Futogu.

„Danubijus” plaća 9,25 dinara

NOVI SAD – Novosadski „Danubijus” pšenicu ovogodišnjeg roda plaćaće po osnovnoj ceni od 9,25 dinara za kilogram, izjavio je komercijalni direktor tog žitomlinskog preduzeća Đorđe Miodragović.

To je cena bez PDV-a i ista je za sve proizvođače, s tim što će zadruge dobiti dodatnih pet odsto za organizovanje proizvodnje, kao i plaćen prevoz pšenice do silosa, objasnio je Miodragović i napomenuo da zemljoradničke zadruge čine najveći deo „Danubijusovih” dobavljača hlebnog žita.

U jednoj od najvećih domaćih žitomlinskih firmi, koja od ove godine posluje u sastavu beogradske kompanije „Delta”, istakli su da su cenu za pšenicu novog roda odredili isključivo na osnovu ponude i tražnje na tržištu i da na to nisu uticale nikakve preporuke „Žitovojvodine” ili bilo koga drugog.

Udruženje „Žitovojvodina”, koje obuhvata 12 žitomlinskih organizacija u Vojvodini, uoči žetve je preporučilo svojim članicama da pšenicu ovogodišnjeg roda plaćaju po devet dinara za kilogram, plus PDV.

Živkov: Naš cilj je proizvodnja

Ministar poljoprivrede Goran Živkov i juče je ostao pri stavu da mera direktnog stimulisanja poljoprivrednika davanjem subvencija po hektaru obradivog zemljišta u ovom trenutku nije dobra za poljoprivredu i ratare. Najveću korist imali bi vlasnici zemlje kojima poljoprivreda nije primarno zanimanje. Čak trećina sredstava za tu namenu iz agrarnog budžeta prelila bi se van poljoprivrede.

Na podsećanje da i Hrvati imaju davanja po hektaru, Živkov kaže da je takva agrarna politika bila čak pogubna za njihovu poljoprivredu. Uvođenjem plaćanja po hektaru stala je trgovina zemljištem, jer su vlasnici, koji ne žive od poljoprivrede, dobili dodatni izvor prihoda, a cena zemlje je povećana. Time je smanjena konkurentnost cele poljoprivrede tako da oni imaju pogoršanje bilansa spoljnotrgovinske razmene poljoprivrednih proizvoda. Od 2001. godine, kada su imali 250 miliona dolara minusa, lane su stigli na 800 miliona dolara deficita. Suprotno njima, mi smo od 250 miliona dolara negativnog spoljnotrgovinskog bilansa došli do 250 miliona dolara pozitivnog.
– Uvođenjem direktnih plaćanja sprečio bi se razvoj tržišta zemljišta i ono bi drastično poskupelo. Sem toga, sve druge mere agrarne politike morale bi da se ukinu, jer za njih ne bi bilo para – rekao je ministar poljoprivrede.

Osvrćući se na sistem plaćanja po hektaru, koji postoji u EU, Živkov je rekao da se kod nas zanemaruje činjenica da agrarna politika u EU ima bitno različite ciljeve od naše. Tamo su direktna plaćanja mera kojom se ograničava proizvodnja, jer ne postoji interes „proizvedeš više, dobiješ više”, kao kod nas.

– Pitanje jednostavno glasi: da li ćemo sav novac da potrošimo tako što ćemo ga raspodeliti uzimanjem hektara za mernu jedinicu ili ćemo nastaviti sa strukturnim reformama. Mislim da u ovom momentu to nije dobra mera, jer bi pozitivnih efekata bilo daleko manje od negativnih. Mi želimo da u poljoprivredi razvijemo tržište i konkurenciju. Posredno već dotiramo proizvodnju pšenice, jer dajemo subvencije za gorivo, đubrivo, skladištenje. Ako bismo podlegli pritiscima i subvencionisali pšenicu po kilogramu, to bi se prelilo u džepove mlinara, a ne proizvođača – kaže Živkov.

Ostale vestiArhiva