U bečkoj palati Auersperg su, sedmom rundom, nastavljeni pregovori o Kosovu i Metohiji, a na dnevnom redu je zaštita verskog i kulturnog nasleđa u Pokrajini.

Pred današnju rundu dve delegacije sastale su se sa izaslanikom Ujedinjenih nacija za pregovore o budućnosti Kosmeta Martijem Ahtisarijem. Tom prilikom pregovarački tim Beograda predao je Ahtisariju pismo u kojem se zahteva dobra priprema planiranog sastanka na najvišem političkom nivou.

'Pismo je posvećeno predstojećem sastanku na vrhu predstavnika Beograda i Prištine. Insistirali smo da se taj sastanak dobro pripremi i da ne bude samo još jedan protokolaran susret najviših zvaničnika', istakao je savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković pred početak sedme runde pregovora. 'Tražili smo da se odredi agenda sastanaka i da se dogovorimo oko formata i strukture sastanka.

Svima nama potreban je pomak kako bismo počeli da rešavamo goruće probleme u pokrajini', naglasio je on. Bataković je rekao da su za ovu rundu pregovora pripremljene dodatne mape za preostale zaštićene zone, kao i odredjeni predlozi koji se tiču zaštite i povratka imovine. Kao i u svim dosadašnjim prilika, mi smo spremni na kompromisno rešenje, koje će, s jedne strane, obezbediti zaštitu verske i kulturne baštine, a, s druge strane, uključiti njihovo održavanje u skladu sa evropskim standardima i stavljanje pod jaku medjunarodnu kontrolu, objasnio je on u izjavi novinarima.

'Mislimo da je od izuzetne važnosti da se na razdvajaju pitanja bezbednosti i vlasništva od modela zaštitnih zona jer ekonomska održivost 'živih' manastira, kojih u pokrajini ima 16, upravo zavisi od njihovih imanja. Ne vidimo mnogo prostora za neku širu diskusiju', rekao je Bataković. 'Očekujemo da će sa albanske strane biti razumevanja za činjenicu da smo od 1.300 naših kulturnih spomenika zahtev za zaštićene zone sveli na svega 40, što je tri odsto od ukupne baštine u pokrajini', kazao je savetnik predsednika Srbije, dodavši da se očekuje i razumevanje Kancelarije izaslanika UN.

Beograd traži zaštitne zone na 42 lokacije, dok je albanska strana spremna da prihvati svega 12. Pitanje zaštite verskog i kulturnog nasledja na Kosovu i Metohiji bila je tema pete runde pregovora, koji su počeli u februaru. Tokom te runde, kako su ocenili učesnici, bilo je približavanja stavova.

Nakon više susreta medjunarodnih posrednika sa Beogradom i Prištinom na ekspertskom nivou odlučeno je da se ovo pitanje ponovo stavi na dnevni red. Prema mišljenju medjunarodnih posrednika, o ovom pitanju moguće je postizanje dogovora. Današnjim sastankom ne predsedava, kako je bilo najavljeno, zamenik izaslanika UN Alber Roan, koji je zbog bolesti na kućnom lečenju, već direktor za politička pitanja pri Kancelariji izaslanika UN Petr Ivancov.

U sastavu delegacije Srbije na pregovorima o verskom i kulturnom nasledju su koordinatori tima Leon Kojen i Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković, predsednica Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić, vladike - lipljanski Teodosije, bački Irinej i timočki Justin, kao i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika Gordana Marković, dok albansku delegaciju predvodi Iljber Hisa, potpredsednik stranke ORA.

Rašković-Ivić: Ahtisari je pristrasan

Šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić ocenila je u intervjuu bečkom dnevniku 'Prese' da je izaslanik Ujedinjenih nacija za budućnost pokrajine Marti Ahtisari pristrastan.

'Oseća se da mu je na umu jedna vrsta nezavisnosti za Kosovo i Metohiju, ali to ne govori javno. Pre nego što je postao posrednik, on je bio aktivan u Medjunarodnoj kriznoj grupi, koja se izjasnila za nezavisnost Kosova i Metohije', podsetila je ona.

Istakavši da 'medjunarodni posrednici ne treba da postavljaju veštačke rokove', Rasksović-Ivić je rekla da 'nam je potrebno dovoljno vremena za dobro rešsenje'. 'Pogeldajte Istočni Timor. Tamo je sporazum sklopljen užurbano i sada ponovo imamo konflikt. Pored toga, posrednici ne smeju biti pristrasni i prejudicirati rešenje', naglasila je ona.

Rašković-Ivić je rekla da u sadašnjim pregovorima nije bilo napretka, dodavši da su razgovori zastali. 'Pregovori su počeli takozvanim statusno neutralnim temama, ali one imaju veze sa statusom. Ako govorimo o decentralizaciji, onda postoji razlika da li će Kosovo ostati unutar granica Srbije ili ne. Zbog toga treba paralelno razgovarati o statusu', kazala je ona.

Drugi razlog za zastoj u pregovorima, prema njenim rečima, jeste nedovoljna fleksibilnost Albanaca. 'Mi želimo oko 40 zaštitnih zona oko srpskih verskih objekata, a Albanci samo 12', rekla je ona. Na konstataciju 'Presea' da glavni razlog nije broj zaštićenih zona već veličina koju traži Beograd, Rašković- Ivić je naglasila da i na Kosovu i Metohiji treba da bude primenjen zakon o restituciji imovine, kao što je to slučaj u Srbiji. 'Takav zakon postoji u svim bivšim jugoslovenskim republikama. I mi moramo da progutamo ovu gorku pilulu i katoličkoj crkvi u Vojvodini vratimo imovinu', poručila je ona.

Govoreći o kosovskom premijeru Agimu Čekuu, Rašković-Ivić je istakla da postoji poternica za njim zbog ratnih zločina počinjenih u pokrajini. 'Medjutim, on je premijer i zbog toga će predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica sesti sa njim.

Ostale vestiArhiva