Ministar energetike Srbije Petar Škundrić izjavio je da bi cena struje u Srbiji trebalo postepeno da sa povećava u narednih nekoliko godina da bi došla na nivo prosečne cene u okruženju, od sedam do devet evrocenti po kilovat času.
On je u intervjuu za "Ekonomist magazin" kazao da bi električna energija trebalo da poskupi kada privreda Srbije bude imala izraženije stope rasta.
"Kad bi električna energija poskupela za jedan evrocent, vrednost Elektroprivrede Srbije (EPS) uvećala bi se za milijardu evra, ali bi budžeti domaćinstava i industrije bili za petinu više opterećeni, naveo je Škundrić.
Škundrić je naveo i da poskupljenje daljinskog grejanja, ukoliko ga uopšte bude, ne bi trebalo da bude veće od tekuće stope inflacije, iako je cena mazuta trenutno viša nego u 2008. godini.
"Cenu daljinskog grejanja utvrđuju lokalne samouprave, ali Ministarstvo energetike je značajno doprinelo da se sa Naftnom industrijom Srbije postigne najpovoljniji aranžman koji će toplanama u Srbiji omogućiti uštedu od oko šest miliona evra", kazao je on.
Ministar je kazao i da gas za potrošače u Srbiji neće biti jeftiniji, iako su cene tog energenta na svetskom tržištu niže nego pre godinu dana.
Srbijagas je imao velike gubitke, istakao je, zbog razlike u nabavnoj i maloprodajnoj ceni gasa, kursnih razlika i smanjenja potrošnje zbog ekonomske krize.
"Ti gubici moraju da se razvuku na duži period, a pokrivaće ga potrošači i država koja pomaže tako što obezbeđuje povoljne kreditne aranžmane Srbijagasu", precizirao je Škundrić.
On je kazao da će ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća Srbijagasa i Gasproma za podzemno skladište gasa "Banatski dvor" najverovatnije biti potpisan za vreme posete predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva Srbiji, koja je najavljena za oktobar.
Škundrić je naveo i da će, ako se potvrdi da je NIS prošle godine poslovao s gubitkom, to morati da pokrije sama kompanija, jer se Vlada Srbije nije obavezala da će rezultat poslovanja u poslednjih nekoliko godina ili u 2008. biti pozitivan.
Da bi NIS postao lider u regionu, prema Škundrićevoj proceni, neophodno je umesto prvobitno predviđenih 550 miliona investirati između 850 i 900 miliona evra.

Ostale vestiArhiva