Jelašić smatra da će Vlada Srbije i MMF postići dogovor o drugoj i trećoj reviziji tekućeg kreditnog aranžmana u vrednosti 2,9 milijardi evra, ali da je pitanje "kada" će se to dogoditi. Prema njegovim rečima najbolje bi bilo da dogovor bude postignut već tokom sledećeg dolaska MMF-a u Srbiju, krajem oktobra.
On je naglasio da najvažniji uticaj eventualnog neuspeha pregovora sa MMF-om, što se tiče NBS, ne bi bio na devizne rezerve, jer ni od prve tranše sredstava nije "iskorišćen nijedan dinar", već pre svega na premiju rizika zemlje i spremnost banaka da se dodatno zadužuju.
"Do sredine oktobra Vlada Srbije treba da definiše konkretne mere za smanjenja javne potrošnje u 2010. godini", naglasio je guverner i dodao da tim merama treba da se smanje rashodi budžeta za 50 do 60 milijardi dinara, koliko će nedostajati da se postigne predviđeni deficit od 3,5 odsto bruto društvenog proizvoda. Na vladi je da odluči koju će kombinatoriku da primeni u smanjenju rashoda i da li će biti povećanja prihoda, rekao je Jelašić i dodao da povećanje prihoda ne mora da znači samo povećanje PDV-a, već i drugih poreza.
On je objasnio da smanjenje budžetskih rashoda ne mora nužno da znači samo smanjenje broja zaposlenih, već su tu i diskrecioni izdaci, različiti transferi, penzije, plate, pa i investicije, čije smanjenje ne bi bilo dobro. Jelašić je naveo da bi, prema grubim proračunima, povećanje PDV-a od dva odsto uticalo na rast inflacije za jedan odsto.
Prema procenama centralne banke, pad BDP-a u ovoj godini u Srbiji biće oko 3,6 odsto, a povoljniji proizvodnji rezultati do kraja godine očekuju se u poljoprivredi, crnoj metalurgiji i prehrambenoj industriji.
Guverner je ukazao da se prelaz na privredni rast u Srbiji u narednoj godini očekuje u drugom kvartalu, ili najkasnije u trećem kvartalu, i podsetio da se u 2010. očekuje rast BDP-a za oko 1,5 odsto. "Investicije su u znatno većoj meri pogodjene ekonomskom krizom od tražnje stanovništva", ukazao je guverner navodeći da su u javnom
sektoru investicije smanjene oko 15 odsto, a u privatnom sektoru i više od tog procenta.
Devizna štednja građana je, prema podacima NBS, u julu povećana za 123 miliona evra i avgustu za 59 miliona, tako da je za 452 miliona
veća nego ne kraju prošle godine.
"Javni dug Srbije za sedam meseci ove godine uvećan je za 908 miliona evra, uglavnom zbog zaduživanja prodajom državnih zapisa", rekao je Jelašić.
Prema njegovim rečima, Monetarni odbor NBS je odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na 12 odsto, a sa njenim sniženjem sačekaće do definisanje osnovnih elemenata budžeta za narednu godinu.
Guverner je istakao da se očekuje otvaranje prostora za dalje sniženje referentne kamatne stope s obzirom na stabilizaciju deviznog kursa, smanjene premije rizika, niža inflaciona očekivanja i najavu države da će rast regulisanih cena u narednom periodu biti znatno sporiji. Do kraja godine očekuje se inflacija od oko devet odsto, iako je rast cena pod kontrolom države već u prvih osam meseci dostigao planirani okvir za čitavu godinu, kaže Radovan Jelašić.
On je podsetio da je, prema dogovoru sa vladom, rast regulisanih cena u ovoj godini trebalo da bude maksimalno 15 odsto, medjutim, to je dostgnuto već krajem avgusta, a više od trećine tog rasta uzrokovano je poskupljenjem naftnih derivata.
Jelašić je ukazao da NBS u trećem tromesečju očekuje nultu inflaciju, a u četvrtom tromesečju očekuje se rast cena od oko dva odsto, prvenstveno zbog sezonskog poskupljenja poljoprivrednih proizvoda.
U četvrtom tromesečju očekuje se rast cena naftnih derivata od jedan odsto, poskupljenje PTT usluga od sedam odsto, komunalno-stambenih usluga od 3,5 odsto, cigareta od šest odsto, kao i pojeftinjenje lekova od četiri odsto, naveo je on.
Jelašić je podsetio da bi u narednoj godini regulisane cene trebalo da se kreću u okviru od plus minus devet odsto, naglasivši da ne bi bilo iznenadjenje da na predstojećim pregovorima "MMF obrati značajnu pažnju" i na regulisane cene, pre svega one koje su niže od svoje ekonomske cene, kao što je cena struje.
On je rekao da ne očekuje da će te regulisane cene biti smanjene, a u kojoj meri će biti povećane, biće jedan od elemenata pregovora sa MMF-om.
"Mi naravno zagovaramo da te cene treba da što pre dostignu tržišni nivo, a ne da se putem regulisanih cena na veštački način drži stopa inflacije na mnogo nižem nivou nego što bi ona morala da bude", dodao je Jelašić.

Ostale vestiArhiva