Prema anketi koju redovno među privrednicima sprovodi Ekonomski institut iz Beograda, indikator poslovne klime je u junu 2006. daleko niži od majskog, a i u odnosu na jun 2005. Privreda procenjuje da je došlo do značajnog pogoršanja poslovne klime i to je zajednička ocena oba sektora. Naime, njihove procene o tome šta ih čeka u naredna tri meseca su dosta pesimistične i ponovo pokazuju da je za preduzeća u Srbiji najveća barijera zapravo neizvesnost u ekonomskoj politici čak i na kratak rok kakav je tromesečni period.
Međutim, iz reakcija privrednika u dužem periodu stručnjaci Ekonomskog instituta zaključuju da su ocene o tome šta im u ekonomskoj politici odgovara a šta ne dijametralno suprotne kada je reč o državno-društvenom i privatnom sektoru, iz čega proizilazi i to da je dosadašanja ekonomska politika zapravo bila rezultat kompromisa u zadovoljavanju interesa oba sektora po malo. Pitanje je, međutim, da li je dalje napredovanje privatnog sektora ozbiljno limitirano veštačkim održavanjem u životu preduzeća iz društveno-državnog sektora, kada se zna da je samo 50 takvih firmi lane uknjižilo 48,7 odsto ukupnih gubitaka i kada stručnjaci procenjuju da bar 500 najvećih od njih treba da ode u likvidaciju.
Prošlomesečni podatak o povećanom stepenu iskorišćenosti kapaciteta u državno-društvenom sektoru koji se poklopio sa povećanim zaduživanjem firmi izgleda da je bio kratkog daha, jer već u junu dolazi do pada iskorišćenosti kapaciteta za pet procentnih poena, dok nasuprot tome dolazi do većeg stepena iskorišćenosti kapaciteta u privatnom sektoru. To što je ipak ukupna iskorišćenost kapaciteta nešto veća u odnosu na jun 2005. vodi ka umerenom optimizmu kada je reč o kretanju industrijske proizvodnje u ovoj godini. Međutim, pad zaliha do kojeg je došlo polovinom godine nažalost ne pokazuje kako privreda ulazi u fazu visoke tražnje i buma, već jednostavno da su preduzeća još manje sposobna da iz obrtnog kapitala finansiraju svoje zalihe, što dodatno ukazuje na pogoršanje finansijske pozicije preduzeća i direktno se reflektuje na obim proizvodnje.
Podaci potvrđuju tezu da je kretanje u prethodna tri meseca, u okviru koga je državno-društveni sektor izgledao propulzivnije, prekinuto. Šta je razlog ovakvom kretanju, ostaje da se vidi. Jedna od opcija mogla bi biti niska inflacija u junu, s obzirom na to da visoka inflacija pomaže neuspešnim i uglavnom državno-društvenim firmama da ostanu u poslu. Otuda bi niska junska inflacija mogla da posluži kao objašnjenje za relativno lošije indikatore dobijene u ovom sektoru u junskoj anketi.
Procenat preduzeća koja očekuju rast cena svojih gotovih proizvoda u naredna tri meseca značajno se smanjuje pre svega kod državno-društvenog sektora. Naime, u junu je došlo do značajnog pada preduzeća iz ovog sektora koja očekuju više cene svojih proizvoda u naredna tri meseca. Za razliku od toga, preduzeća iz privatnog sektora imaju skoro identična inflaciona očekivanja za naredna tri meseca, kao što su ih imala i u maju. Što se tiče prodaje proizvoda na stranom tržištu, 23,6 odsto privatnih preduzeća ne planira izvoz, odnosno 18,7 odsto preduzeća iz druge svojinske kategorije ne očekuje prodaju proizvoda van domaćeg tržišta, pa ispada da je i dalje državno-društveni sektor više izvozno orijentisan. U okviru privatnih preduzeća, u junu je ponovo veliki broj istakao slabu tražnju kao najveće ograničenje proizvodnje, a među državno-društvenim preduzećima najveće ograničenje su i dalje niske cene i nedostatak kredita, što i nije čudno kada se pokazuje da je samo u junu došlo do rasta opšteg nivoa dugova za 10 procentnih poena u odnosu na maj. Oko 14,4 odsto privatnih preduzeća u junu je istaklo da im je nivo dugova neizdrživo visok, a kako ističu posebno izvoznici sa ovakvom politikom kursa i kamatnih stopa nema nikakvih šansi da se stanje u privatnom sektoru bitnije pomeni nabolje.

Ostale vestiArhiva