Novac iz budžeta za plate zaposlenih u republičkoj administraciji za 2010. biće planiran samo za 28.000 zaposlenih na neodređeno radno vreme i za 10 odsto zaposlenih na određeno vreme, jer će toliko zaposlenih zakonom biti maksimalno dozvoljeno.
Ovo je samo jedna od stavki predloga zakona o smanjenju republičke administracije koji je „Politika” iz krugova vlade ekskluzivno dobila pravo na uvid. Ovaj dokument formalno će se zvati zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji. Cilj njegovog donošenja predlagači su objasnili potrebom za jeftinijom, efikasnijom i manjom administracijom, za smanjenjem birokratije na republičkom nivou najmanje 10 odsto (oko 3.000 stalno zaposlenih, plus oko 900 zaposlenih po drugom osnovu), za onemogućavanjem nekontrolisanog rasta birokratije (uvođenje parlamentarne kontrole nad brojem zaposlenih u republičkoj administraciji), ukidanjem nepotrebnih i štetnih procedura za privredu i građane i poboljšanjem efikasnosti administracije.
Zakon se primenjuje na 30.615 stalno zaposlenih i nekoliko hiljada (jer tačan broj ne postoji pošto se stalno menja) zaposlenih po drugom osnovu u organima državne uprave (ministarstva i organi uprave u sastavu ministarstva, službe vlade, Uprava za zajedničke poslove i stručne službe upravnih okruga, agencije, Fond PIO i RZZO).
A maksimalan broj zaposlenih utvrdiće se novom sistematizacijom na osnovu saglasnosti vlade u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji i Upravi za izvršenje zavodskih sankcija.
Zakon propisuje da maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u republičkoj administraciji ne može biti veći od 28.000. I da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme (izuzev pripravnika i zamene odsutnog), lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, lica angažovanih preko omladinske i studentske zadruge ne može biti veći od 10 odsto zaposlenih na neodređeno vreme u republičkoj administraciji. Maksimalan broj zaposlenih za svako ministarstvo, instituciju i agenciju određivaće vlada.
Osnovni kriterijumi za smanjenje republičke administracije, prema odredbama zakona, biće opšta korist radnog mesta u administraciji za građane i privredu, a određivaće se na osnovu preporuka jedinice za Sveobuhvatnu reformu propisa (SRP). Do kraja oktobra SRP će izaći sa konačnim preporukama za ukidanje nepotrebnih i štetnih procedura koje opterećuju građane i guše privredu. Eliminisanjem nepotrebnih procedura biće ukinuta i radna mesta u administraciji.
Tako, na primer, sistem za prijavljivanje radnika na obavezno socijalno osiguranje godišnje košta privredu 16 miliona evra, i samo po tom osnovu u Fondu PIO posao će izgubiti 500 ljudi. A taj posao biće na jednom šalteru u RZZO.
Procena (istina, preliminarna) godišnje uštede od oko 303.000 evra napravljena je na osnovu predloga da se pojednostave administrativne procedure pred poreskom upravom, kad je u pitanju promena sedišta firme.
Zakon predviđa da će milion dinara kazne platiti svaki rukovodilac organa državne uprave, javne agencije, odnosno organizacije za obavezno socijalno osiguranje ako ne donese akt o sistematizaciji radnih mesta u skladu sa odlukom vlade.
O predlogu ovog zakona predstavnici vlade razgovaraće danas i sutra sa sindikatima, a zatim bi ga sledeće nedelje usvojila vlada i odmah bi bio prosleđen parlamentu.
„Politika” je u vladi dobila uveravanja o potrebi da se dobije podrška sindikata jer su upravo sindikati već izrazili stav da je neophodno da se birokratija smanji i olakša život privredi kako bi se razvijala produktivna radna mesta u realnom sektoru.
Pored ovog predloga u vladi se ubrzano radi i na kreiranju zakonakoji se odnosi na smanjenje lokalnih administracija.

Ostale vestiArhiva