Vesti
Politika
Ćutanje o hapšenju Gotovine
19.07.2006. 17:00
Izvor: Politika
Hrvatski akcioni plan
Zagreb, 18. jula – Akcioni plan za saradnju s Haškim tribunalom, kako se ezopovski naziva precizno razrađen skup mera i strategija za hapšenje osobe za koju je ta međunarodna institucija zainteresovana, pomogao je prošle godine Hrvatskoj da se izvuče iz neugodnosti s prekidom pregovora o priključenju EU. Početkom decembra uhapšen je odbegli general Ante Gotovina, koji se uspešno sakrivao punih 4,5 godina.

O tom dokumentu se u javnosti mnogo govorilo, ali ne i o njegovom sadržaju, koji je za najširu javnost ostao tajna. Nije to slučajno, jer je otkrivanje i hvatanje generala Gotovine toliko protreslo domaću javnost i političke strukture da se ni danas niko ne hvali svojim zaslugama u toj akciji.

Početkom decembra, podsetimo, Gotovina je otkriven na Kanarskim ostrvima i uhapšen je dok je u hotelu mirno večerao s jednim zemljakom. Zasluge za tu akciju isticali su mnogi, ali najmanje Hrvati, po čijem akcionom planu je sve to navodno i izvedeno. Tako su u grčkoj tajnoj službi tvrdili da su upravo oni locirali Gotovinu preko telefonskog poziva njihovog uhapšenika Hrvoja Petrača (kojeg u Hrvatskoj sumnjiče da je finansijski pomagao skrivanje Gotovine), ali su u Zagrebu na to odmahnuli rukom tvrdeći da je dotični tajkun s Gotovinom razgovarao mobilnim telefonom poslednji put još 1999. godine. Svoje zasluge ističu i Španci, koji su ga na kraju i uhapsili, ali se u Hrvatskoj veruje da su to uspeli tek kada su od Zagreba dobili potreban podatak. Na ključno pitanje – kako je hrvatska tajna služba došla do toga – ni danas nema odgovora, pa se zato ne zna sadržaj tog famoznog akcionog plana.

Najveći problem u toj „igri žmurke”, po svemu sudeći, bilo je kako neutralizovati „obaveštajno podzemlje”, kako u hrvatskoj nazivaju one pojedince i delove tajnih službi koji su otpadali na „zaokretima” koje je činila državna politika, a po pravilu ih povezuje desničarski pogled na svet koji je dominirao u ratnim godinama i koje je posebno simbolizovala Tuđmanova desna ruka Gojko Šušak. Dok je bio živ, kao ministar odbrane, Šušak je bio nedodirljivi šef vojne tajne službe SIS, koja je ostavila mnogo svojih „repova”.

Koliko je u Hrvatskoj bilo nepopularno i politički opasno loviti Gotovinu ukazuje i bizaran detalj zabeležen posle njegovog hvatanja, koji takođe ukazuje zašto se još ne zna sadržaj akcionog plana hrvatske vlade. U nagađanjima kako se ušlo u trag Gotovini puštena je i informacija da je na ideju o Kanarskim ostrvima došao lično glavni državni tužilac Mladen Bajić čitajući knjigu bivšeg glavnog urednika „Vjesnika” Nenada Ivankovića „Ratnik”, o životu odbeglog generala. Uvređen i ogorčen time, Ivanković je brzo reagovao: „To su podle, infantilne laži! To je prljava igra obaveštajnih krugova, državnog tužilaštva i vlade koji su sve učinili da uhapse Gotovinu, a sada žele prikriti svoju ulogu u tome.”