Šta je manje zlo – povećanje poreza na dodatu vrednost ili gomilanje minusa u državnoj kasi koji može da dovede do toga da za nekoliko godina za vraćanje dugova Srbija izdvaja isto novca kao i za neke vitalne funkcije kao što su obrazovanje ili bezbednost?
To pitanje postavili smo ekonomskim stručnjacima pokušavajući da saznamo kako bi oni posavetovali kreatore fiskalne politike, desetak dana pred dolazak misije Međunarodnog monetarnog fonda. Jer, bez obzira na to što predstavnici vlasti gotovo kategorično odbacuju povećanje PDV-a kao moguć epilog razgovora, zvaničnici MMF-a neprekidno ističu kako su obe opcije i dalje na pregovaračkom stolu.
Milojko Arsić, član premijerovog ekonomskog tima, kaže da ovih dana o tome nije razgovarao sa svojim šefom Mirkom Cvetkovićem. Na pitanje kako je to moguće, u situaciji kad državna kasa zjapi a misija samo što nije stigla u Beograd, naš sagovornik odgovara:
– Sve je to poznato još od marta. Premijer vrlo dobro zna kakve su posledice i jedne i druge odluke – objašnjava.
On dodaje da bi bilo loše da u narednih nekoliko godina fiskalni deficit bude veći od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
– Čak i ako MMF odobri povećanje minusa za 0,5 odsto za sledeću godinu, znači da će deficit 2011. godine morati da se svede na 2,5 odsto. To će biti vrlo teško. Istina je da će privreda u narednih nekoliko godina rasti, ali će i zahtevi za povećanje potrošnje biti veći, jer su zarade i penzije zamrznute početkom ove godine. Povećanje minusa u državnoj kasi i njegovo pokriće kreditima zapravo je samo prevaljivanje sadašnjih problema budućim generacijama – smatra naš sagovornik.
Njegova (često prenošena) računica pokazuje da bi povećanje PDV-a za dva odsto u državnu kasu dogodine donelo oko 40 milijardi dinara. Druga kalkulacija, iza koje stoje stručnjaci iz „Kvartalnog monitora”, u čijem je timu i Milojko Arsić, pokazuje da će ukoliko se ništa ne preduzme, nepokriveni deo minusa dogodine biti 70 do 75 milijardi dinara. To znači da ukoliko se reformom javne potrošnje uštedi 20 do 25 milijardi dinara (što je isticala ministarka Diana Dragutinović), fiskalni jaz gotovo da može da se premosti samo povećanjem PDV-a. Ipak, činjenica je i da povećanje ovog nameta za jedan odsto „gura” inflaciju za 0,6 procenata.
– Nekim dodatnim merama mogli bi da se ublaže efekti povećanja PDV-a. Odnosno, da se neki proizvodi prebace sa više na nižu stopu oporezivanja. A ovih dana se priča upravo suprotno. Jedna mera pokušava da se nadomesti primenom nekoliko mera, među kojima je i prebacivanje nekih proizvoda iz grupe niže oporezovanih, od osam odsto, u proizvode sa višom poreskom stopom – kaže naš sagovornik.
Kako kaže, trenutno Srbija izdvaja oko jedan odsto BDP-a za plaćanje kamata, ali ako ovako nastavimo za nekoliko godina za servisiranje dugova izdvajaćemo isto kao i za neke vitalne funkcije sistema (od 2,5 do tri odsto BDP-a).
Njegov kolega Jurij Bajec ne misli tako. Manje zlo u ovom trenutku je kratkoročno povećanje fiskalnog deficita za 0,5 odsto.
–Nije pitanje samo visina minusa u kasi, već je mnogo značajnija njegova struktura, odnosno da li je jaz u budžetu veći zato što se novac troši na investicije, što ima smisla. Povećanje deficita od 0,5 odsto dogodine bi, opet, značilo dodatno zaduženje države za oko 150 miliona evra. Naravno da se otvara pitanje da li zemlja može beskonačno da se zadužuje, ali to trenutno vidim kao manji problem – smatra Bajec.
I Vladimir Gligorov, sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ne misli da je kratkoročni fiskalni deficit od ključnog značaja. Veći problem je što stalni zahtevi za povećan minus sugerišu da se ne računa na njegovo smanjenje ni na srednji rok.
– Zato MMF zahteva povećanje poreza kako bi na vladu izvršio pritisak. Misija zapravo traži da se Srbija obaveže da će toliko smanjiti potrošnju u sledećih nekoliko godina da se može računati sa fiskalnim suficitom iz kojeg će se vraćati krediti koji se sada uzimaju. Kako vlada nema takav plan, bar ne konkretan, mislim da će se insistirati da se povećaju porezi. Sve, dakle, zavisi od toga hoće li budžet za sledeću godinu uveriti MMF da postoji konkretan i sprovodljiv plan fiskalne konsolidacije na srednji rok, recimo na tri godine – prognozira Gligorov.

Ostale vestiArhiva