Evropski komesar za proširenje Oli Ren predstavio je godišnji izveštaj Evopske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana na putu ka EU u Briselu u sredu.
On je rekao da je Srbija ostvarila značajan napredak, kako u oblasti ispunjavanja uslova za približavanje EU, tako i u saradnji s Haškim tribunalom.
On je, na konferenciji za štampu u Briselu, naglasio da je Srbija veoma ozbiljno pristupila ispunjavanju svojih obaveza.
Kada je reč o mogućnosti promene mišljenja Holandije u vezi deblokade Prelaznog sporazuma Srbije i EU, Ren je na konferenciji za novinare, istakao da on, kao komesar, mora biti optimista, i istakao da se nastavljaju napori u cilju promene stava holandskih vlasti.
Holandija je jedina država-članica EU koja uslovljava deblokadu Prelaznog sporazuma i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju hapšenjem preostalih haških optuženika, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
Prema Renovim rečima, od predsedavajućeg EU će zavisiti kada će se ovo pitanje naći na dnevnom redu Saveta ministara spoljnih poslova.
U saopštenju se takođe dodaje da "Srbija treba da usvoji konstruktivniji stav prema pitanjima vezanim za Kosovo".
Ren je rekao da će se i Kosovu ponuditi da kroz nužno sprovođenje uslova može računati na ukidanje viza EU i da će takođe biti poptisan trgovinski sporazum.
U izveštaju EK, objavljenom na sajtu Komisije, navodi se da je srpska vlada u prethodnih godinu dana dokazala opredeljenje za približavanje zemlje EU, preduzevši niz inicijativa uključujući i jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Vlada Srbije se pokazala relativno stabilnom i bila je aktivan učesnik u pripremanju zakonodavstva u nizu oblasti i primeni nacionalnih programa o evropskoj integraciji.
Govoreći o saradnji Srbije s Tribunalom EK je naglasila da postoji napredak, pozivajući se na izveštaj glavnog tužioca Tribunala Serža Bramerca u kojem se navodi da su srpske vlasti odgovorile adekvatno i na vreme na specifične zahteve.
Ta saradnja mora biti nastavljena i voditi ka daljim specifičnim pozitivnim rezultatima, istaknuto je u izveštaju, uz napomenu da preostala dvojica optuženika, Ratko Mladić i Goran Hadžić, još nisu uhapšeni.
U izveštaju se podseća da su zemlje -članice EU, kada je reč o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), odlučile da se on primenjuje tek nakon što Srbija ostvari punu saradnju Srbije s Haškim tribunalom.
U delu posvećenom saradnji sa EU ističe se da je Srbija preduzela prve korake u saradnji sa misijom Euleks na Kosovu, uz konstataciju da ti napori zahtevaju dalje jačanje saradnje.
Kada je reč o liberalizaciji viznog režima EK je naglasila da je Srbija napravila značajan napredak u oblasti pravosuđa, slobode i bezbednosti.
Takođe Komisija naglašava da je Srbija ispunila većinu uslova mape puta.
Kada je reč o radu parlamenta, Komisija ocenjuje da je ostavren napredak kroz izmene pravila procedura i usvajanja novog zakona o političkim partijama, alise istovremeno ukazuje da izborni zakon još nije izmenjen.
U izveštaju se takođe navodi da Srbija ima dobre kapacitete u javnoj administraciji, da kancelarija za evropske integracije dobro radi.
Navodi se takođe da kapaciteti u ministarstvima po pitanju evropskih integracija moraju biti pojačani i ubrzana reforma javne administracije.
Srbija je, prema mišljenju Komisije, napravila napredak i u borbi protiv korupcije.
Pravosuđe je, kako se navodi, pokazalo veću privrženost borbi protiv koroupcije sprovođenjem nizom hapšenja.
Dodatni napori su, međutim, potrebni u borbi protiv organizovanog kriminala, a mora se obezbediti nezavisnost i efikasnost pravosudnog sistema, ističe se u izveštaju.
EK je konstatovala napredak i u u oblasti ljudskih prava i zaštiti prava manjina.
Iako se u izveštaju ukazuje da su civilna i politička prava u Sbriji zaštićena navodi se da je bilo incidenata govora mržnje, pretnji i fizičkih napada na novinare, ljude koji se bave zaštitom ljudskih prava, pripadnike gej populacije, a da počinioci još nisu privedeni licu pravde.
Kada je reč o privredi EK ocenjuje da je Srbija bila teško pogođena aktuelnom ekonomskom krizom.
Takođe se ističe da je Srbija preduzela nedovoljne napore u uspostavljanju tržišne privrede, te je potrebno da se ulože dalje napori ka tome kako bi Srbija bila u mogućnosti da se suoči sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama unutar EU.
EK predlaže početak procesa približavanja Kosovu
Evropska komisija (EK) predložila je u sredu započinjanje procesa koji bi vodio liberalizaciji viznog režima i pripremu za trgovinski sporazum sa Kosovom.
"Predlažemo niz praktičnih mera koje pomažu poboljšanju života svim stanovnicima Kosova. Te mere će pokazati Kosovu da približavanje EU nije nešto apstraktno, već nešto realno, što donosi prednosti svima", poručio je komesar za proširenje Oli Ren.
On je pozvao članice EU da prihvate predlog Komisije i "osiguraju da Kosovo može da prati razvoj sa ostatkom zapadnog Balkana".
U predlozima, objedinjenim u dokumentu naslovljenom sa "Kosovo - ispunjavanje evropske perspektive", ističe se da taj proces može da započne čim Kosovo bude ispunilo preduslove.
U tom dokumentu se ističe da predlozi EK ne prejudiciraju stav članica Unije o statusu Kosova.
EK predlaže započinjanje aktivnosti ka liberalizaciji viznog režima za građane Kosova i pripremu trgovinskih odnosa sa Kosovom.
EK želi da analizira načine kojima bi Kosovo moglo da učestvuje u pojedinim programima Komisije i da se uključi u inicijative u oblastima kao što su zapošljavanje, privreda i obrazovanje.
EK pored toga predlaže da EU nadogradi politički dijalog sa Kosovom i proširi finansijsku podršku Kosovu.
Mere EU će biti implementirane progresivno, naglašava se u saopštenju povodom predstavljanja godišnjeg izveštaja o napretku, i zavisiće od napretka Kosova.
U godišnjem izveštaju Evropske komisije, ocenjuje se da Kosovo nema stategiju za borbu protiv organizovanog kriminala, pravosuđe je pod političkim uticajem, korupcija opštepristuna, a mali broj prognanih se vratio u svoje domove.
U izveštaju se na 52 strane detaljno ocenjuje stanje na Kosovu, uz generalni utisak da je na mnogim poljima postignut mali napredak, što ni izbliza nije dovoljno za pozitivnu ocenu.
U izveštaju se upozorava da na Kosovu nema slobode izražavanja i da je ta pokrajina i dalje izvor i mesto tranzita za organizovani kriminal i pranje novca.
"Nedostaje program zaštite svedoka, što sada radi EULEKS, koji i pomaže u borbi protiv organizovanog kriminala. Nedostatak saradnje između Prištine i Beograda, kao i centralnih kosovskih vlasti i severa Kosova značajno umanjuju napore u borbi protiv organizovanog kriminala", ocenjuje se u izveštaju.
"Lokalni izbori 15. novembra treba da budu organizovani u skladu sa međunarodnim standardima, a najveći izazov će biti da se ubede sve etničke zajednice da učestvuju na izborima", smatra EK.

Ostale vestiArhiva