Ovo je veliki trenutak za međunarodno pravo, sa obzirom na to da će Međunarodni sud pravde po prvi put od osnivanja raspravljati o legalnosti jednostranog akta secesije bilo gde u svetu. Prvi je put i da su se svih pet stalnih članica SB UN odlučile da učestvuju u procesu, a nikada se u istoriji nije dogodilo da se toliki broj država prijavi za javnu raspravu. Po mnogim kriterijumima, ovo je najveći slučaj pred MSP od njegovog osnivanja. Naša namera je bila da problem pokušaja secesije Prištine učinimo što vidljivijim na međunarodnom planu, i u tome smo uspeli, kaže u intervjuu za „Blic” šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.
Neposredno nakon povratka iz Njujorka, gde je na sednici SB UN, u veoma zapaženom govoru, ponovo pozvao zemlje da se uzdrže od priznavanja Kosova pre nego što Sud u Hagu da svoje mišljenje, ministar Jeremić kaže za „Blic” da su reakcije većine članica UN bile pozitivne i da su im prihvatljivi argumenti Beograda.

Još je mesec i po dana ostalo do početka procesa. Da li očekujete povećanje pritisaka?
- Teško mi je da zamislim kako bi mogli biti veći nego što su sada. Ali ne očekujem ni da će da se smanje. Ohrabruje nas to što posle Generalne skupštine, kada su Priština i njeni partneri učinili maksimalni napor, nije došlo do novih priznanja. Nakon što sud kaže svoje mišljenje, verujem da će se stvoriti uslovi da se vratimo za pregovarački sto, i to je ono što želimo.

Za učešće u raspravi prijavilo se 30 zemalja. Koliko ih je na strani Beograda?
- Odnos je 15:15, ali je sud odlučio da pozove i „autore deklaracije o nezavisnosti”. Priština u Hagu ne nastupa kao država, već kao autor akta čija se legalnost raspravlja.

Dakle, 16 prema 15, jedan više za odbranu Kosova?
- Sam broj učesnika nije od presudnog značaja. Daleko su važniji pravni argumenti.

Ubeđeni ste da je presuda naša ako otklonimo pritiske?
- Ukoliko se bude odlučivalo isključivo po pravnim kriterijumima, vrlo je teško zamisliti bilo kakav drugi ishod, osim da se jednostranim proglašenjem nezavisnosti prekršilo međunarodno pravo. Činjenicom da su se najuticajnije države sveta prijavile da učestvuju u procesu, smanjuje se prostor za pritisak.

Ko će biti naš glavni zastupnik pred sudom?
- Naš tim je sastavljen od najeminentnijih domaćih i međunarodnih stručnjaka, a podnesak Srbije u sudu će pročitati ambasador Dušan Bataković.

Kako će biti rešen problem prelaska generala Ponoša u vaš kabinet?
- Dok je general Ponoš u aktivnoj službi u Vojsci Srbije, jedini koji odlučuju o njegovom angažovanju i koji mogu javno o tome da govore jesu državni rukovodioci iz sistema odbrane. Lično o generalu Ponošu imam najbolje moguće mišljenje, smatram da je nadasve pošten i moralan čovek, vrhunskog obrazovanja i inteligencije.

Ali general Ponoš sada ništa ne radi. Da li je to šteta?
- O tome odlučuju isključivo rukovodioci iz sistema odbrane.

A šta bi kod vas radio? Da li bi vam značilo takvo pojačanje u ministarstvu?
- On je jedan od ljudi koji imaju takve profesionalne i ljudske kvalitete da bi bili izuzetno korisni u bilo kojem timu ili organizaciji.

Kad je u pitanju kriza u BiH, Beograd insistira na tome da ne bude nikakvih ustavnih promena bez saglasnosti sve tri strane. Da li Srbima može da bude nametnuto rešenje?
- Mislim da to nije moguće. Srbija je danas demokratska, miroljubiva zemlja koja ispunjava sve svoje međunarodne obaveze, ali i koristi sva svoja prava. Ne mislim da postoji politička volja da se bilo šta nameće. Prošli su dani kada su na Balkanu rešenja mogla da se ostvaruju silom. Promenile su se okolnosti i odnosi u regionu, a i u svetu.

Šta ako predstavnici tri naroda u BiH ne uspeju da se dogovore?
- Nadam se da će na kraju neki dogovor ipak biti postignut, ali ne bih da nagađam u kom vremenskom okviru. Ne verujem da bilo ko na Zapadnom Balkanu sumnja da imamo bolju alternativu od integracija u EU, tako da imamo zajednički motiv i cilj.

Kako da razumemo dolazak šefa švedske diplomatije u Beograd na konsultacije. Da li je to potvrda da nam EU čuva leđa?
- Srbija i Unija imaju isto gledanje na budućnost Zapadnog Balkana, uključujući i BiH, a to je članstvo u EU. Beograd je u strateškom smislu ponovo najznačajniji centar regiona i neophodno je konsultovati se tu po svim pitanjima značajnim za Balkan. U poslednjih nekoliko meseci to je postalo očigledno. Ugostili smo potpredsednika SAD, predstoji poseta predsednika Ruske Federacije i Turske, organizovali smo Samit šefova država centralne i jugoistočne Evrope, ovde su bili brojni ministri spoljnih poslova iz celog sveta... Ako želite da razgovarate o budućnosti Balkana, Beograd je više nemoguće zaobići.

Da li je Bilt tražio od Beograda da prihvati ukidanje entitetskog glasanja u BiH?
- Niko od naših sagovornika sa kojima smo dosad razgovarali nije se založio za ukidanje entitetskog glasanja.

Čak ni predstavnici SAD?
- U razgovorima sa nama nisu se založili za to. Želim da naglasim da su to bile konsultacije, a ne pregovori, jer mi nismo pregovaračka strana.

SAD imaju procenu da sadašnja kriza u BiH može da dovede ne baš do novog rata, ali do oružanih sukoba?
- Apsolutno se ne slažem da bi u BiH moglo doći do oružanih sukoba. Situacija je daleko od idealne, ali mislim da nam ne preti takva opasnost.

Koja je najvažnija poruka posete predsednika Dmitrija Medvedeva i kakav rezultat očekujete?
- I pored toga što odnosi ruskog i srpskog naroda traju stotinama godina, sticaj istorijskih okolnosti je takav da je ovo prvi put da predsednik Rusije dolazi u zvaničnu posetu Republici Srbiji. To je samo po sebi izuzetno. Pored toga, dolazi u simbolički veoma važnom trenutku obeležavanja 65 godina od naše zajedničke pobede nad fašizmom u Beogradu. Poseta dolazi i u trenutku kada Rusija snažno podržava Srbiju u svim državnim prioritetima koje imamo. Ovo je i težak ekonomski trenutak za našu zemlju, a i tu imamo velika očekivanja od posete predsednika Medvedeva.

Ostale vestiArhiva