- Srbija je i dalje daleko od ispunjenja oba spoljnopolitička prioriteta - članstva u EU i rešenja kosovskog pitanja. Kada je reč o Uniji, postignut je određeni konkretni napredak, pri čemu mislim na izvesni ulazak Srbije na belu šengensku listu. Kada govorimo o Kosovu uspeh je polovičan, ali o tome preciznije možemo zaključivati tek pošto bude doneta odluka u Međunarodnom sudu pravde.
Ipak, pitanje je koliko će i odluka MSP-a promeniti stavove strana u sporu - navodi za Danas Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, ocenjujući aktuelne domete hiperaktivne srpske diplomatije.

Da li parlamentarna delegacije Srbije, koja je u poseti holandskom parlamentu, može da na bilo koji način utiče da Holandija ublaži tvrd stav prema Beogradu?
- Parlamentarna diplomatija je legitiman i dobar oblik diplomatije. Naša diplomatija je svedena samo na najuže diplomatske aktivnosti, a sužavanje diplomatije isključivo na političke ciljeve nije nešto što bi u ovom trenutku bilo poželjno. Među diplomatskim sredstvima morala bi se naći i ekonomska diplomatija, jer smo na tom polju učinili najmanje, ali nisam siguran ni da će imenovanje ekonomskih atašea tu mnogo doprineti, jer mislim da je u to trebalo uključiti iskusne privrednike i diplomate, s obzirom da je ekonomska diplomatija odličan način da se prevaziđu političke razlike s pojedinim važnim članicama EU.

Hoćete da kažete da se više treba oslanjati na investicije, a manje tražiti kredite?
- Apsolutno. U periodu dok sam bio ambasador u Francuskoj imali smo nekoliko dobrih godina koje su učinile da se, recimo 2007. godine, Francuska pojavi kao jedan od najvećih uvoznika našeg voća, ali kada su ekonomska predstavništva ukinuta, kada se naša diplomatija svela na ono najosnovnije, već u 2008. taj bilans se znatno pogoršao, a čini mi se da su i očekivanja francuskih privrednika o mogućnosti ulaganju u Srbiju naišla na zid. Kvalitet političkih odnosa često zavisi i od stepena povezanosti određenih privreda. Mislim da su rezultati na tom polju najslabiji.

Mislite da je hiperaktivnost na političkom planu kompenzovana slabom aktivnošću na ekonomskom planu?
- I ono malo što je bilo aktivnosti u proteklom periodu je ugašeno. Naša diplomatija je u određenoj meri odgovorna i za bilanse naše spoljnotrgovinske razmene, a tu rezultata praktično i nema. Da smo februara prošle godine imali 10 milijardi francuskih investicija ili 20 milijardi nemačkih, verovatno bi i njihov stav o priznanju Kosova, ako ništa drugo, bio dva puta preispitan.

Ukoliko odluka Međunarodnog suda pravde o Kosovu ne bude bila u korist Srbije, koliki će to udarac biti za srpsku diplomatiju i kako će uticati na domaće političke prilike?
- U ovom trenutku nisam toliki pesimista. MSP je jedna od retkih međunarodnih institucija koja je i posle hladnog rata zadržala autonomiju i autoritet. U takvoj najnepovoljnijoj varijanti, bojim se da bi moglo doći do određenih ozbiljnih posledica i na spoljnopolitičkom, ali i na unutrašnjem planu.

Koliko su značajne brojne posete stranih državnika Srbiji?
- Naša diplomatija je uspela da ostvari onaj dinamizam koji je želela, ali ono na čemu je pala i Titova diplomatija jeste sve ono što sam do sada rekao o sadašnjoj. Ne zaboravite da je Titova diplomatija bila na vrhuncu sedamdesetih godina kada je unutrašnja politička i ekonomska kriza bila najdublja. Naše hiperzaduživanje, koje je u toku, pomalo podseća na sedamdesete godine kada smo takođe pokušavali krizu da rešimo različitim kreditima i aranžmanima s Međunarodnim monetarnim fondom. Nadam se da hiperaktivna diplomatija nije samo fasada za izostanak ozbiljnih reformi.

Ostale vestiArhiva