Problem je, međutim, to što se tekst tog zakona, posle javne rasprave koja je trajala do juna ove godine, još uvek nalazi u procesu usaglašavanja između ministarstava, nakon čega će tek dospeti na sednicu Vlade, a kada će pred poslanike Skupštine, niko još ne može da predvidi.
Kako Danas nezvanično saznaje, kamen spoticanja u proceduri usaglašavanja konačnog teksta jeste pitanje ko će vršiti procenu kapitala u sportskim klubovima. Država bi želela da to učine klubovi, kao što su i društvena preduzeća sama radila svoje prospekte i izražavala vrednost kapitala u akcijama, ali u tekstu koji je ponudilo Ministarstvo za omladinu i sport predlaže se da to ipak učini Agencija za privatizaciju, s obzirom na to da bi klubovi teško podneli takav trošak, a obično i nemaju kadrovske kapacitete za taj posao. Jedna od spornih tačaka je i neslaganje oko toga gde će ići novac od prodaje. Ako bi se sledila praksa postojećeg Zakona o privatizaciji, odredište bi bio republički budžet, ali postoji i predlog da sredstva budu usmerena u poseban fond za razvoj sportske infrastrukture.
Da je izjava direktora Cvetkovića bila malo preuranjena, svedoči i to da u ovom trenutku niko ne poseduje tačan podatak o tome koliko klubova postoji. Zvanično, registrovano je oko 16.000, ali se procenjuje da ima mnogo neaktivnih i onih koji su prestali sa radom. Takođe, ne postoje kriterijumi koliko klubova će biti proglašeno za komercijalne, one koji imaju uslova da posluju sa profitom i koji angažuju više od polovine profesionalnih igrača, a metodologija njihove privatizacije razlikovaće se od modela koji će biti primenjen za amaterske klubove. Uz to, nekoliko najvećih sportskih društava, poput Crvene zvezde ili Partizana, dobiće vlasnika po proceduri koju će propisati Vlada. Ipak, do tog postupka potrebno je savladati čitav niz prethodnih koraka. Naime, Nacionalni registar sportskih objekata tek je u fazi formiranja, a od dana stupanja na snagu zakona o sportu klubovi će imati obavezu da u roku od 90 dana prijave Agenciji za privatizaciju svu imovinu, kao i da dostave dokaze o statusnim promenama od osnivanja. Ukoliko procenu vrednosti bude vršila država, Agencija će utvrditi strukturu imovine i posebno označiti vrednost nepokretnosti ukoliko je udruženja poseduju.
U Sportskom savezu Srbije kažu za Danas da su na predloženi tekst zakona najviše primedbi imali veliki klubovi, koji imaju i određenu imovinu i nepokretnosti, a pribojavaju se da bi vrlo lako novi vlasnik mogao da se odluči za promenu namene društva ili da ugasi klub, a na njegovom mestu izgradi komercijalne objekte. Uz to, procenjuje se da postoji oko 12.000 „živih“ klubova ali je među njima svega nekoliko velikih društava, dok su ostala uglavnom amaterska. Dok su neka društva organizovana u granske ili okupljena u opštinske sportske saveze (ranije SOFKE) preko kojih dobijaju sredstva iz državnog ili lokalnih budžeta, druga su prepuštena sama sebi i finansiraju se isključivo od članarine, pa bi i o tome verovatno trebalo voditi računa prilikom određivanja privatizacionog modela.

Ostale vestiArhiva