Prilagođavanje je jedan od najinteresantnijih ekonomskih pojmova sa apsekta društvenih fenomena. Mračne devedesete testirale su (u većini slučajeva izvrgle ruglu) ne samo moralna i politička stanovišta građana Srbije već i njihovu prilagodljivost kriznim egzistencijalnim prilikama. Za neke je biznis cvetao, dok su drugi ćutke, kao da je to sasvim normalno, stajali i po nekoliko sati u redovima za litar mleka i kilogram hleba. I ako se se ne uzmu u obzir tragični pojedinačni slučajevi, činilo se da sve funkcioniše, iako po sistemu "obrnute ekonomije".
Poreskim obveznicima u Srbiji trebalo je svega nekoliko meseci da se prilagode činjenici da je izmirivanje poreskih obaveza civilizacijski čin. To što je to shvaćeno tek u 21. veku, druga je priča. Istovremeno, trebalo im je šest meseci da stvore nove moduse izbegavanje poreskih obaveza nakon uvođenja PDV, te se trenutno Poreska policija upinje da te pojave predupredi jer one uzimaju sve većeg maha. U prilog tome govore podaci kojima raspolaže Poreska policija - u 2005. ukupno je utajeno 8,7 milijardi dinara poreza (po svim poreskim formama), od čega se na PDV utaje odnosilo svega 448 miliona. Podsetimo da je PDV uveden 1. januara prošle godine. Prema rečima Borisa Batarila, glavnog inspektora Poreske policije u sastavu Poreske uprave Srbije, uočen je trend rasta PDV utaja. U toku 2005. zabeležen je znatno manji procenat utaje PDV u odnosu na utaje poreza kod drugih poreskih formi, da bi u toku 2006. godine bio zabeležen značajan porast. Glavni poreski policajac u razgovoru za Danas iznosi podatak da je u ovoj godini zaključno sa junom, iznos utajenog poreza kod otkrivenih poreskih utaja 8,5 milijardi dinara, od čega se dve milijarde odnosi na PDV utaje.
- Očigledan je rast učešća PDV utaja u otkrivenim poreskim utajama. Trenutno je u radu 38 složenijih predmeta koji se odnose na PDV utaje i koji će biti okončani podnošenjem krivičnih prijava nadležnom tužiocu. Promet koji su ta preduzeća izvršila je 13,7 milijardi dinara a pri čemu se osnovano sumnja da utaja PDV iznosi oko milijardu dinara - naglašava Batarilo.
On dodaje da su krajem prošle i početkom ove godine otkriveni novi slučajevi koji će se u narednom periodu okončati podnošenjem krivičnih prijava nadležnom tužiocu, što ukazuje da se radi o slučajevima koji po obimu posla i svojoj složenosti zahtevaju višemesečni rad i provere u više stotina preduzeća.
Kada je reč o ovlašćenjima Poreske policije, ona su gotovo ista kao i ovlašćenja MUP, s tim što Poreska policija može da primenjuje svoja ovlašćenja u saradnji sa MUP u situacijama kada je potrebna primena prinude.
- Na osnovu predloga Poreske policije, izmenama Zakona o krivičnom postupku propisano je da se zvučni i video snimci mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku kod poreskih utaja, što do sada nije bio slučaj imamo dobru saradnju sa MUP posebno sa Službom za borbu protiv organizovanog kriminala. Krivična dela koja otkrivamo imaju dodirnih tačaka - poreska utaja i pranje novca - objašnjava Batarilo.
On naglašava da se kod pranja novca poreska utaja javlja kao predikatno krivično delo, jer obveznik koji je poreskom utajom došao do novca, želi da ga "opere" i prikaže kao da je on zakonito stečen. Batarilo kaže da je sprovedeno više zajedničkih aktivnosti i poslednja hapšenja koja su bila vezane za pranje novca.
Najveću utaju do sada učinila je firma BS trgovina koja se bavi prometom naftnih derivata. Ukupan iznos utajenog poreza je oko 500 miliona dinara, dok je od toga iznos PDV utaje oko 200 miliona. Zatim, navodi naš sagovornik primer poreske utaje otkrivene kod preduzeća TDA Fajnens, koja je utajila 153 miliona dinara.
- Ako govorimo o prevenciji treba napomenuti da je kaznena politika blaga, a funkcionisanje države bez poreza je nemoguće - tvrdi Batarilo.
Analize pokazuju da je u periodu od 2003. do 2006. izrečeno 203 osuđujućih presuda, pri čemu je samo sedam presuda sa bezuslovnom kaznom zatvora, dok je kod 193 presude izrečena uslovna kazna zatvora. Ima i izuzetaka kao što je presuda izrečena za odgovorno lice preduzeća BG komercijal, u trajanju od četiri godine zatvora."Svakako da blage kazne za poreska krivična dela nisu dobar signal sa aspekta prevencije", naglašava Batarilo.
Prema njegovim rečima, najčešći oblik izbegavanja plaćanja PDV u Srbiji je ispostavljanje lažnih faktura. Tu su svoje mesto i ulogu našla fantomska preduzeća. Batarilo upozorava da je nakon izvesnog perioda zastoja ponovo primetno intenziviranje rada fantom preduzeća.

Glavni organizatori ostaju u senci

- Ono što povezuje poreski kriminalitet sa organizovanim kriminalom jeste pojava organizovanih grupa iz kriminalizovanog okruženja koji se bave osnivanjem fantomskih preduzeća i raznim drugim nezakonitim radnjama. Oni izvlače novac iz legalnih u ilegalne tokove što između ostalog pospešuje sivu ekonomiju. Imate određene iste grupe lica koje se bave nezakonitim radnjama. Glavni organizatori se ne eksponiraju kao osnivači ili odgovorno lice, nego neka druga lica koja to rade za novčanu naknadu. Iz tih razloga stalno će nicati nova "fantom" preduzeća dok se u svojim radnjama ne osujete glavni organizatori kriminalnih radnji. U istom lancu kod PDV utaja učestvuje i po 300 do 400 preduzeća, tako da je posao oko dokazivanja njihove umešanosti veoma obiman i složen - objašnjava Batarilo.

Ostale vestiArhiva