Svoju prvu dnevnicu u Srbiji zaradi više od 40.000 dečaka i devojčica i pre nego što dobiju diplomu osnovne škole! I mada se uz dečji rad najčešće vezuju slike iz Azije ili Afrike, Srbija je na sopstvenom primeru pokazala da od ove pojave ni Evropa nije imuna. Bilo da rade u polju, idu u nadnice, prodaju voće i povrće kraj puta ili na pijaci... Angažovanje na poslu razlog je što ovi "radnici" često izostaju sa časova, a nije mali ni broj onih koji potpuno odustaju od školovanja kako bi zarađivali za hleb.
Poslednje istraživanje koje je uradio Unicef u Srbiji pokazalo je da oko četiri odsto dece ispod 15 godina radi izvan sopstvenog domaćinstva. Koliki je tek broj dece koji pomažu roditeljima na njivi, čuvanju stoke ili u kućnim poslovima niko se ni ne usuđuje da pobroji.
A šta je, zapravo, dečji rad, i da li je on zakonit, odgovaraju u Ministrastvu rada i socijalne politike.

OPASNO
- DEČJI rad je mentalno, psihički, socijalno i moralno opasan i štetan za dete - kažu u ovom ministarstvu.
Prema rečima Radovana Ristanovića, direktora Republičkog inspektorata za rad, dečji rad postoji u Srbiji, ali su se inspektori retko susretali sa njim. Nemaju ni nadležnosti da kazne roditelje koji upošljavaju decu za teške fizičke poslove. Propisi su neusaglašeni. Dok Porodični zakon dozvoljava da petnaestogodišnjak zarađuje platu i potpuno odgovara za svoj novac, Zakon o radu traži saglasnost roditelja za bilo kakvo poslovno angažovanje dece mlađe od ovog uzrasta.
Koliko je dečji rad prisutan kod nas govore i ostali podaci do kojih je došla beogradska kancelarija Unicef. Prema njima, čak 22 odsto dečaka i devojčica između 15 i 18 godine rade za novac. U siromašnim porodicama zaposlen je svaki treći maloletnik, a u romskim domaćinstvima na prste se mogu prebrojati maloletni "neradnici". Da posao sve više traže momci i devojke u ovom uzrastvu potvrđuje i zvanična statistika.
- U evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje krajem oktobra je na posao čekalo 23.294 onih koji imaju između 15 i 19 godina - kažu nam u ovoj službi. - Od ovog broja 10.531 su devojke.
Ipak, ni u jednom srpskom sindikatu nema maloletnih članova. Ko će se, dakle, baviti njihovom zaštitom na radu, takođe ostaje nejasno.
U Ministarstvu rada i socijalne politike su se detaljnije bavili ovom problematikom. Tako su rezultati istraživanja "Dečji rad u Srbiji" pokazali da su romska deca, mališani iz ruralnih i siromašnih sredina i hraniteljskih porodica izložena najvećem riziku od zloupotrebe.

VREDNI
- ISTRAŽIVANJE smo fokusirali samo na dve grupe dece - objašnjava jedan od autora Ljubomir Pejaković.
- To su romska deca i deca na porodičnom smeštaju u sistemu socijalne zaštite. Ispitali smo i odrasle kako bi dobili uvid šta oni podrazumevaju pod dečjim radom kao i njihovu procenu o zastupljenosti ove pojave.
Roditelji su, tako, najčešće izjednačavali dečji rad samo sa njegovim najtežim oblicima - prosjačenjem, prostitucijom, krađom, težim fizičkim poslovima... Druge i manje vidljive oblike, odnosno one koji se mogu obavljati unutar sopstvenog domaćinstva, zapazio je samo neznatan broj ispitanika.
Odrasli su uglavnom delili isti stav - angažovanje deteta mora da raste sa uzrastom. Tako je, prema njihovim izjavama, sasvim prihvatljivo da petogodišnjak bude uposlen do pola sata dnevno, dete od devet godina do sat i po, trinaestogodišnjaci oko dva časa... Najveći nesklad odraslih i njihove dece vidi se u proceni koliko je potrebno raditi. Tako samo jedan odsto odraslih smatra da su im deca preopterećena kućnim poslovima, dok to misli sedam odsto mališana. Ipak, svi su saglasni da je zarađivanje za džeparac tokom raspusta najprihvatljiviji oblik dečjeg rada kao pomoć porodici koja živi u siromaštvu.
- Ono što najviše zabrinjava je činjenica da svaka jedanaesta odrasla osoba, odnosno svako deseto dete smatra prihvatljivim da u situaciji siromaštva porodice uključe i decu u neki posao bez obzira na to da li će to ugroziti njihovo školovanje - dodaje Pejaković.
U hraniteljskim porodicama, prema istraživanju Ministarstva rada i socijalne politike, najveći broj dece je uključen u poslove unutar domaćinstva, od jednog do tri sata dnevno. Sami autori, međutim, ocenjuju da su ova deca najverovatnije angažovana znatno više nego što njihovi staratelji tvrde i da su ona sigurno uposlenija više nego što bi se u opštoj populaciji smatralo opravdanim. Upravo zato, najvljuju u resornom ministarstvu, ova će se pojava ubuduće znatno više kontrolisati.
- U Beogradu je otvoren Centar za porodični smeštaj koji će se baviti i redovnijim kontrolama hraniteljskih porodica - priča Pejaković. - Tako će se detaljnije pratiti u kakvim uslovima žive ova deca i blagovremeno reagovati na svaki nagoveštaj zloupotrebe. Uskoro planiramo otvaranje još pet ovakvih centara širom Srbije.
Ipak, dodaju u ovom ministrastvu, ne znači da je svaki rad - iskorišćavanje.
- Kada dete pomaže roditeljima u obavljanju kućnih poslova, učestvuje u porodičnom biznisu ili zarađuje u slobodno vreme za džeparac, a da su pri tom ti poslovi primereni njegovom uzrastu, tada ne možemo govoriti o iskorišćavanju - pojašnjava Pejaković.

DECA I NjIHOVA PRAVA
Svetski dan deteta, 20. novembar, obeležen je širom sveta jer je na ovaj datum, tačno dvadeset godina ranije, Generalna skupština UN usvojila Konvenciju o pravima deteta. Upravo je tim povodom i Ljiljana Lučić, državni sekretar Ministarstva za rad i socijalnu politiku, rekla da je najbitnije da se glas dece čuje i u porodici i među decom.
- Nadležne institucije fokusirale su rad na tri područja - kako smanjiti marginalizaciju dece, kako sprečiti zanemarivanje, zlostavljanje i nasilje nad decom i kako uspostaviti mrežu institucija za praćenje ostvarivanja prava dece - kazala je Lučićeva.

KAKO JE KOD DRUGIH
Dete može da zasnuje radni odnos već od 14, 15. ili 16. godine, smatra se u većini država. Međutim, propisuju se posebna ograničenja u radu, odnosno zabrane za rad sa opasnim hemikalijama ili noćni rad. Slične odredbe sadrži i naš Zakon o radu.

Ostale vestiArhiva