Vesti
Politika
Za i protiv secesije
03.12.2009. 12:00
Izvor: Glas javnosti
Za i protiv secesije
Argumente pred sudskim većem Međunarodnog suda pravde u Hagu juče su iznele delegacije Nemačke, Albanije, Saudijske Arabije i Argentine
Beograd/Hag - Drugog dana usmene rasprave povodom pitanja legalnosti deklaracije o nezavisnosti Kosova, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu argumente za i protiv izneli su predstavnici Albanije, Nemačke, Saudijske Arabije i Argentine. Predstavnici prve tri najavljene države govorili su u prilog secesije Kosova pošto su ga priznale kao samostalnu državu, dok je Argentina branila interese Srbije i međunarodno pravo.
Predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Argentine Suzana Ruis-Čeruti, govoreći pred sudskim većem, iznela je stav svoje zemlje da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da se tim aktom narušava teritorijalni integritet Srbije.
- Proglašenje nezavisnosti Kosova je rezultat koordinisane akcije privremenih organa samouprave na Kosovu i nekih država koje su podržavale proglašenje nezavisnosti. Dakle, radi se o mešanju u unutrašnje stvari jedne zemlje. Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova nema legalnu osnovu ni u pravu naroda na samoopredeljenje - ocenila je ministarka spoljnih poslova Argentine uz konstataciju da Rezolucija 1244 ne daje pravo državama da podstiču secesiju Kosova.
- Argentina nikada ne bi glasala za Rezoluciju 1244 da je u njoj tako nešto navedeno, jer Rezolucija 1244 ne predviđa mogućnost da kosovski Albanci proglase nezavisnost, već poziva na pronalaženje sporazumnog rešenja. Jednostrano proglašena nezavisnost Kosova je u flagrantnoj suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i osnovnim principima međunarodnog prava, kao što je poštovanje teritorijalnog integriteta država - izjavila je Suzana Ruis-Čeruti.
U izlaganju dugom 45 minuta, koliko svaka od država prijavljenih za raspravu ima na raspolaganju da iznese svoje argumente, pravna zastupnica Nemačke Suzane Vasum-Rajner govoreći u korist Prištine ustvrdila je da deklaracijom o nezavisnosti nije prekršeno međunarodno pravo, kao i da njome nije narušen princip teritorijalnog integriteta Srbije, budući da se taj princip odnosi samo na odnose među državama, ali „ne i na narode koji imaju pravo na samoopredeljenje“.
- Deklaracija o nezavisnosti Kosova u skladu je sa međunarodnim pravom, a vlada u Berlinu uverena je da je ta deklaracija učvrstila stabilnost i mir u regionu - rekla je Rajnerova.
Govoreći u ime albanske delegacije, profesor Joćen Frovein izjavio je da secesija Kosova „nema ništa sa međunarodnim pravom“, niti međunarodno pravo ima šta da kaže o deklaraciji nezavisnosti Kosova, napominjući da većina zemalja UN nije izrazila želju da učestvuje u raspravi povodom savetodavnog mišljenja.
- Međunarodno pravo ne reguliše, odnosno ne zabranjuje secesiju - naveo je Frovein i napomenuo da bi SB UN već preduzeo korake u cilju zaštite međunarodnog prava i poretka da su oni bili oskrnavljeni secesijom Kosova.
Slične stavove iznela je i delegacija Saudijske Arabije u čije ime je govorio ambasador te države u Holandiji Abdulah Alšagrud, koji je izrazio podršku secesiji Kosova, koju je ocenio kao saglasnu sa međunarodnim pravom.