Vesti
Društvo i ekonomija
Druga tura vakcina protiv novog gripa trebalo bi da stigne u Srbiju između 8. i 10. decembra
Tiodorović: Odgovornost za neželjene efekte na proizvođaču vakcine
03.12.2009. 12:00
Izvor: Danas
Tiodorović: Odgovornost za neželjene efekte na proizvođaču vakcine
Beograd - Odgovornost za neželjene efekte izazvane vakcinom protiv novog gripa snosi proizvođač, ukoliko na određenu posledicu nije skrenuo pažnju, kaže za Danas Branislav Tiodorović, član Radne grupe za praćenje novog gripa. Prema njegovim rečima, odgovornost je i na državi, koja je dužna da stvori odgovarajuće uslove i obezbedi proverenu, registrovanu i kvalitetnu vakcinu protiv novog gripa.
Druga tura vakcina od 500.000 doza, kako kaže Tiodorović, „prema usmenom nagoveštaju, može se očekivati između 8. i 10. decembra“. Prva faza vakcinacije, sa pristiglih 140.000 doza, očekuje se da počne oko 15. decembra, nakon što Agencija za lekove uradi izveštaj.
Tiodorović dodaje da je utvrđeno da potpisivanje pristanka ili odbijanja vakcinacije nije potrebno već da će lekari evidentirati u zdravstvenim kartonima da je vakcinacija ponuđena i da je određeni pacijent eventualno odbio. Kada je reč o procenama koliko će ljudi želeti da se vakciniše, Tiodorović navodi da to zavisi od sredine.

- Među hroničnim bolesnicima uglavnom postoji dobro raspoloženje u vezi sa vakcinacijom, odnosno spremni su da se vakcinišu. Zdravi ljudi, koji nemaju većih problema za zdravljem, uglavnom ne žele da se vakcinišu - objašnjava Tiodorović za naš list.
Prema njegovim rečima, najviše opreza prema vakcinaciji postoji kod roditelja sa malom decom, pa će se zato odluke donositi uz konsultaciju sa pedijatrom, dok će za trudnice biti potrebna konsultacija sa ginekologom. Tiodorović napominje da je moguće da i u Srbiji, kao i u Hrvatskoj, veoma mali broj ljudi pristane na vakcinaciju.
- U svim zemljama je tako. Međutim, spremnost građana na vakcinaciju raste sa povećanjem broja obolelih među mladim i zdravim ljudima i sa povećanjem broja umrlih. Ne očekujemo da će se vakcinisati 100 odsto predviđenih, pa ni 80 odsto, ali poželjno je da se vakciniše makar 50 odsto kako bi se stvorio bedem koji će štititi čitavu populaciju - navodi Tiodorović.
On kaže da će sa bar polovinom vakcinisanih od predviđenih smanjiti broj teških oblika, broj izvora, kao i smrtnih ishoda. Tiodorović objašnjava da oni koji su do sada bili hospitalizovani i kod kojih je potvrđeno prisustvo virusa A H1N1 neće biti vakcinisani.

- Oni koji su možda i preležali grip, a da to nisu znali, biće takođe vakcinisani. Njima ne može ništa da škodi ukoliko prime vakcine već će samo antitela biti povećana - ističe Tiodorović.
Više od polovine građana Srbije ne planira da se vakciniše protiv novog gripa, dok 29 odsto planira, a 19 odsto nije sigurno, rezultati su ispitivanja javnog mnjenja koje je sproveo Medium Galup. Rezultati ispitivanja ukazuju da se dve trećine punoletnih građana Srbije oseća ugroženo zbog epidemije novog gripa, dok nešto manje od trećine građana smatra da je vakcina bezbedna po zdravlje. Više od 40 odsto smatra da vakcina nije bezbedna.

Veliki deo odgovornosti na pacijentima
Kada je reč o odgovornosti u slučaju negativnih posledica vakcinacije protiv novog gripa, advokat Ljubiša Živadinović kaže za Danas da se na to pitanje „ne može konkretno odgovoriti“.
- Može se postaviti pitanje odgovornosti onoga ko je kontrolisao ispravnost vakcine, od proizvođača do ustanove koja distribuira. Mora se utvrditi da li je ispoštovan hladni lanac i pravila transporta vakcine. Sa druge strane, ustanova koja daje vakcine mora imati saglasnost pacijenta, ali i porazgovarati sa pacijentom kako bi se utvrdilo da li neko može da je primi - ističe Živadinović. On dodaje da se pacijent mora upoznati sa standardnim, neuobičajenim, retkim i veoma retkim reakcijama. Kada se upozna sa svim ovim stvarima, prema njegovim rečima, pacijent preuzima odgovornost na sebe.
- Pacijenti moraju biti iskreni sa lekarom i obavestiti ga o svojim bolestima, problemima i alergijama. Ukoliko pacijent nakon vakcinacije bude nezadovoljan, može se obratiti Zaštitniku prava pacijenata, a potom može da se obrati i Lekarskoj komori Srbije ili nadležnom državnom organu, redovnom sudu od koga može tražiti odštetu.