Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković izjavio je da će naredne godine u ekonomskoj politici vlade "prioritet svih prioriteta" biti izgradnja Koridora 10, od mađarske do bugarske granice, što će podstaći privrednu aktivnost i generisati nova radna mesta.
"Mi moramo kao vlada, kroz budžet za narednu godinu masivnijim nastupom, naročito u infrastrukturi, da kreiramo dodatna radna mesta, ali isto tako da obezbedimo rast bruto domaćeg proizvoda", izjavio je Cvetković u intervjuu Tanjugu, napominjući da se kroz razvoj infrastrukture na duži rok poboljšava ekonomski ambijent i aktraktivnost za investicije. Cvetković je naveo da su za nastavak izgradnje severnog kraka Koridora 10, prema mađarskoj granici, sredstva već obezbeđena u budžetu za 2010. godinu, a istočna deonica te saobraćajnice, prema bugarskoj granici, gradiće se od kredita Svetske banke, Evropske investicione banke i bespovratnih sredstava Helenik plana grčke vlade za Balkan. Predsednik srpske vlade je naznačio da će međunarodni tender za izgradnju deonice od Leskovca do bugarske granice biti raspisan sredinom decembra. U narednoj godini, kako je najavio srpski premier, sredstvima iz budžeta biće potpuno završena obilaznica oko Beograda i započeta izgradnja magistrale prema južnom Jadranu.
"Konačno su izdvojena sredstva za tunel 'Straževica', odnosno, za okončanje obilaznice oko Beograda, spajanjem sa Bubanj Potokom", predočio je premijer Srbije. Kada je reč o izgradnji železničke infrastrukture, premijer je kazao da se sa predstavnicima Ruske federacije vode pregovori "o značajnom kreditiranju infrastrukture na železnici", napominjući da su u tim planovima prioritetni radovi na Beogradskom železničkom čvoru.
"Ne kažem da će to biti završeno u toku naredne godine, ali kažem da smo vrlo blizu zatvaranju konstrukcije finansiranja", objasnio je Cvetković. U planu je i izgradnja mosta na Dunavu, od Zemuna do Višnjice, za koji je postignut dogovor sa kineskim investitorima, podsetio je Cvetković i dodao da se sa kineskom stranom razgovara o finansiranju izgradnje energetskih kapaciteta u Kostolcu, kao i za izmeštanje nekih naselja u kolubarskom basenu da bi se došlo do uglja i nekim dodatnim projektima. Uz podsećanje da je vlada, krajem novembra, usvojila Uredbu o podsticanju proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije, odnosno, o "fid-in" tarifama, Cvetković je izrazio očekivanje da će u narednoj godini doći do značajnijih investicija u toj oblasti energetike.
"Prilično će biti velika aktivnost, kako u energetici, tako i putnoj i železničkoj infrastrukturi", nagovestio je Cvetković.
Srpska ekonomija u narednoj godini krenuće polako u oporavak, a očekivani rast proizvodnje doneće više prihoda i privredi i građanima, odnosno, rast standarda stanovnika Srbije.
Vlada će i u 2010. godini nastaviti da sprovodi podsticajne mere za privredu, ali u manjem obimu u odnosu na ovu godinu, rekao je Cvetković, precizirajući da će to činiti, kao i do sada, odobravanjem subvencija za kamate na bankarske kredite. Jedan od razloga smanjenja obima podsticaja privredi je taj što je kamatna stopa na repo-operacije NBS danas znatno manja nego što je bila na početku krize (pala je sa 17,75 odsto na današnjih 10 odsto godišnje), tako da je stvoren ambijent da i banke snize kamate na zajmove privredi, objasnio je premijer. Uz podsećanje da je država u 2009. godini, preko subvencija, generisala privredi kredite u ukupnom iznosu od oko milijardu evra izdvajanjem oko 50 miliona evra za subvencije kamata, Cvetković je rekao da Vlada Srbije u narednoj godini nije želela odmah da ukine beneficiranje kamatnih stopa, nego je samo smanjila njihov obim. Objašnjavajući plan vlade da podstakne domaću tražnju u sledećoj godini, Cvetković je najavio da će biti nastavljeni i programi subvencionisanih kredita za kupovinu trajnih potrošnih dobara, navodeći da je na tom spisku nabavka "punta", traktora, nameštaja i kupovina i izgradnja stanova po povoljnim kreditnim uslovima. Vladi nije bio cilj da subvencioniše uvoz, odnosno, tražnju za robom u nekoj drugoj državi, a s druge strane, privredna struktura u Srbiji je nepovoljna i domaće firme ne proizvode dovoljno robe za tržište, rekao je Cvetković, objašnjavajući razloge zbog čega je spisak trajnih potrošnih dobara morao da bude ograničen.
Odgovarajući na pitanje da li će biti odobreno najavljeno poskupljenje struje od 10 odsto od Nove godine, Cvetković je rekao da će Vlada Srbije pazljivo razmotriti taj zahtev, pri čemu se mora analizirati da li EPS može da ostvari interne uštede, bez povećanja cene električne energije i koliko to povećanje moze da utice na rast inflacije. Pri tom, vlada mora da vodi računa na to da je EPS jedan od najvećih investitora u zemlji, čija se ulaganja iz sopstevnih sredstava mere stotinama miliona evra, a da bi ta kompanija i dalje mogla da investira, treba da ima adekvatnu cenu struje, naveo je Cvetković, ukazujući na činjenicu da je cena struje u Srbiji najniža u regionu, a verovatno i u Evropi. Govoreći o subvencijama iz budžeta za 2010. godinu, Cvetković je rekao da su značajno povećane subvencije za poljoprivredu, koja je za Srbiju značajni segment ekonomije. Druga grupa subvencija koje se odnose na javna preduzeća, biće prisutne i u sledećoj godini, jer ona ne mogu da opstanu bez pomoći države, kazao je predsednik Vlade Srbije, naglašavajući da će 2010. biti i godina u kojoj će se intenzivirati restrukturiranje tih javnih preduzeća, sa idejom da u nekom narednom periodu potreba za njihovim subvencionisanjem prestane. Komentarišući najavljenu reformu penzionog sistema, Cvetković je rekao da potpredsednik vlade Jovan Krkobabić i Ministarstvo za rad već rade na izmeni Zakona o penzionom i invalidskom osiguranju, tako dao on do februara naredne godine očekuje jasne stavove o tome kako će se provoditi ta reforma.
Zakon bi trebalo da stupi na snagu od 1. januara 2011. godine, a neki članovi tih propisa primenjivaće već u 2010. godini, a neki od 2011. godine, najavio je on. Cvetković je kazao da nivo socijalnih davanja u narednoj godini neće biti smanjen u odnosu na tekuću godinu, čak će biti nešto povećan, zbog toga što se očekuje vehi broj korisnika, usled negativnih efekata krize.

Ostale vestiArhiva