Vesti
Društvo i ekonomija
Predaja godišnjih izveštaja na samo jednom mestu07.12.2009. 20:00
Izvor: Blic
Od Nove godine Agencija za privredne registre (APR) biće jedina institucija za predaju godišnjih finansijskih izveštaja.
Na preporuku jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa, Vlada Srbije je usvojila zahtev koji je stigao iz privrede da se godišnji izveštaji o poslovanju kompanija umesto na dosadašnja tri mesta, u Narodnu banku, Poresku upravu i Agenciju za privredne registre, predaju samo na jednom mestu - u APR-u.
Kao i proteklih godina, finansijski izveštaji će moći da se predaju u elektronskom obliku, a zadržaće se i mogućnost predaje papirnih dokumenata za one koji to žele, kao i slanje dokumentacije poštom.
Preuzimanjem zaposlenih iz Centra za bonitet, u APR će se konstituisati novi registar finansijskih izveštaja i boniteta u kojem će se voditi finansijski izveštaji za sva pravna lica u Srbiji. Prema trenutnim podacima, Narodna banka Srbije ima 175.000 pravnih lica čija je obaveza podnošenje godišnjih izveštaja. Među njih spadaju privredni subjekti koji su upisani u registar privrednih subjekata, ali i ostala pravna lica koja do sada nisu imala obavezu da podnose svoje godišnje izveštaje o poslovanju u APR.
Objedinjavanjem funkcija prikupljanja finansijskih izveštaja i izdavanja potvrda o bonitetu u istoj instituciji, prema preliminarnim procenama, smanjiće se troškovi privrede za oko šest miliona evra.
- APR je ove godine primio 112.500 finansijskih izveštaja, dok smo prošlu godinu završili sa oko 108.000 registrovanih izveštaja. Preuzimanjem nadležnosti priliv izveštaja bi trebalo da se poveća za 50 odsto - saopštavaju u Agenciji za privredne registre.
Sa objedinjavanjem funkcija države na jednom mestu, osim direktne materijalne uštede koja će se ostvariti u privredi, postići će se i racionalizacija zaposlenih, angažovanih na poslovima prijema i obrade izveštaja o poslovanju.
U Agenciji za privredne registre objašnjavaju da je, osim uštede, cilj pojednostavljivanja dosadašnje procedure i da se kontrola i kvalitet izveštavanja dovedu na viši stepen. APR bi tako postao jedan od najvažnijih informacionih čvorišta u Srbiji, kao institucija koja raspolaže sveobuhvatnom bazom podataka u privrednom segmentu. Istovremeno, naša zemlja bi dobila i ozbiljan sistem praćenja prilika u privrednom životu i razvoju.
Na preporuku jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa, Vlada Srbije je usvojila zahtev koji je stigao iz privrede da se godišnji izveštaji o poslovanju kompanija umesto na dosadašnja tri mesta, u Narodnu banku, Poresku upravu i Agenciju za privredne registre, predaju samo na jednom mestu - u APR-u.
Kao i proteklih godina, finansijski izveštaji će moći da se predaju u elektronskom obliku, a zadržaće se i mogućnost predaje papirnih dokumenata za one koji to žele, kao i slanje dokumentacije poštom.
Preuzimanjem zaposlenih iz Centra za bonitet, u APR će se konstituisati novi registar finansijskih izveštaja i boniteta u kojem će se voditi finansijski izveštaji za sva pravna lica u Srbiji. Prema trenutnim podacima, Narodna banka Srbije ima 175.000 pravnih lica čija je obaveza podnošenje godišnjih izveštaja. Među njih spadaju privredni subjekti koji su upisani u registar privrednih subjekata, ali i ostala pravna lica koja do sada nisu imala obavezu da podnose svoje godišnje izveštaje o poslovanju u APR.
Objedinjavanjem funkcija prikupljanja finansijskih izveštaja i izdavanja potvrda o bonitetu u istoj instituciji, prema preliminarnim procenama, smanjiće se troškovi privrede za oko šest miliona evra.
- APR je ove godine primio 112.500 finansijskih izveštaja, dok smo prošlu godinu završili sa oko 108.000 registrovanih izveštaja. Preuzimanjem nadležnosti priliv izveštaja bi trebalo da se poveća za 50 odsto - saopštavaju u Agenciji za privredne registre.
Sa objedinjavanjem funkcija države na jednom mestu, osim direktne materijalne uštede koja će se ostvariti u privredi, postići će se i racionalizacija zaposlenih, angažovanih na poslovima prijema i obrade izveštaja o poslovanju.
U Agenciji za privredne registre objašnjavaju da je, osim uštede, cilj pojednostavljivanja dosadašnje procedure i da se kontrola i kvalitet izveštavanja dovedu na viši stepen. APR bi tako postao jedan od najvažnijih informacionih čvorišta u Srbiji, kao institucija koja raspolaže sveobuhvatnom bazom podataka u privrednom segmentu. Istovremeno, naša zemlja bi dobila i ozbiljan sistem praćenja prilika u privrednom životu i razvoju.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…