Milan Knežević, vlasnik kompanije „Modus”, s nestrpljenjem je juče pratio da li će Savet ministara spoljnih poslova Evropske unije odblokirati Prelazni sporazum sa Srbijom, jer će od te odluke i njemu i kolegama iz tekstilne industrije umnogome zavisiti sledeća poslovna godina. Do sada je prilikom izvoza morao da dokazuje da je bar 50 odsto vrednosti robe srpskog porekla, dok će se od sada proizvodne sirovine uvezene iz regiona, uz doradu, takođe računati kao domaće. Time će u znatnoj meri smanjiti troškove, jer će garderobu proizvedenu od turskog pamuka, na primer, moći da prodaje u EU kao domaću robu bez plaćanja skupih carina.
Ono što se u teoriji zove „mogućnost dijagonalne kumulacije porekla robe”, u praksi će značiti da će ovdašnji privrednici biti oslobođeni plaćanja carine prilikom izvoza u EU ukoliko kao proizvodne sirovine koriste one iz zemalja sa kojima naša zemlja ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. U Privrednoj komori Srbije objašnjavaju da se to odnosi na sirovine koje se uvoze iz EU, CEFTA regiona (Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Albanije, Makedonije, Moldavije i Crne Gore). To pravilo važiće i za one koji sirovine uvoze iz Turske. Kako saznajemo u Ministarstvu ekonomije, sporazum o slobodnoj trgovini sa tom zemljom stupiće na snagu od 1. januara sledeće godine.

– Iz Turske uvozimo ogromne količine pamuka. Prošle godine na primer iz te zemlje smo uvezli robu u vrednosti 300–400 miliona evra. S druge strane, ukupan izvoz tekstilne industrije iznosio je 640 miliona evra. Reč je o ogromnim uštedama. A kada je reč o pogodnostima sa zemljama regiona, to tekstilnoj industriji neće biti od pomoći, jer odatle nemamo šta da uvezemo – objašnjava Knežević.
Rade Pribićević, direktor korporativnih poslova „Dunav hrana grupe”, u okviru koje posluje „Knjaz Miloš”, „Bambi-Banat” i nekoliko mlekara, takođe smatra da će protokol o poreklu robe proizvođačima doneti znatne uštede.

– Značajno je to što će nam deblokada sporazuma omogućiti lakšu prodornost na tržište EU. I do sada smo mogli da uvozimo bez carina, ali je ulazak u evropske supermarkete za nas bio skup. Deblokada će, pretpostavlja se, imati i psihološki značaj, pa će malo i skrenuti pažnju svetskim trgovcima na srpske proizvođače – nada se Pribićević.
Inače, kako objašnjava Radmila Milivojević iz Privredne komore Srbije, stranim kompanijama će biti u interesu da pokrenu proizvodnju u Srbiji jer će time ujedno osvojiti i regionalno tržište.

– Takođe, sporazum će dobiti ugovorni karakter i niko više neće moći da nam ukine te privilegije. Jer, i do sada smo imali bescarinski izvoz, ali nam to niko nije garantovao ugovorom. Time se stiče dodatna sigurnost – objašnjava ona. Dodaje i to da se do kraja ove godine očekuje da naša zemlja potpiše sporazume sa takozvanim EFTA regionom (Švajcarska, Norveška Island i Lihtenštajn).
Sa njom se slaže i Goran Nikolić iz Instituta za evropska istraživanja. Osim dijagonalne kumulacije robe i ugovornog odnosa sa EU, deblokada sporazuma u stvari omogućuje našoj zemlji da podnese zahtev za kandidaturu za članstvo u Uniji.
Odmrzavanje ovog sporazuma srpska privreda čeka od momenta kada je počela njegova jednostrana primena, podseća Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije.

– Jednostrana primena SSP bila je, na kraći rok, trošak za srpsku privredu, ali se sada pokazuje kao dobra investicija na duži period. Uštede troškova omogućiće stranim investitorima koji dođu u Srbiju da u punoj meri iskoriste mogućnost ekonomije obima zone slobodne trgovine zapadnog Balkana, odnosno CEFTA regiona – ističe Miloš Bugarin.
Prelazni deo SSP-a je faktički trgovinski sporazum dogovoren između EU i Srbije u vezi sa šestogodišnjom liberalizacijom međusobne trgovine i reformom zakonodavnog okvira u vezi sa neometanim funkcionisanjem tržišta – zakon o zaštiti konkurencije, zakon o državnoj pomoći. Međutim, kako ističe Bugarin, postojao je rizik da njegovo važenje ne može da se produži posle 2010. godine.

– Deblokadom Prelaznog sporazuma taj faktor nesigurnosti je eliminisan i Srbija prvi put ulazi u fazu ugovornog odnosa sa EU, što je za njenu privredu i poslovni svet faktor predvidljivosti, ali i znak jasne poruke da se poslovni ambijent u Srbiji mora uobličavati u skladu sa elementima koji su pravno definisani u Prelaznom sporazumu – objašnjava naš sagovornik.

Ostale vestiArhiva