Beograd - Zvanično najtraženiji begunci od pravde, ne nalaze se na javnim poternicama MUP Srbije. Fotografije sa likovima Ratka Mladića, Gorana Hadžića, Bogoljuba Karića, Slobodana Radulovića, iako su za njima raspisane čak i međunarodne potrage, nisu našle mesta na zvaničnom internet sajtu MUP Srbije.
Interesantno je da se na sajtu MUP Srbije, u rubrici poternice, nalaze samo šestorica optuženih za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića - Sretko Kalinić, Miloš Simović, Ninoslav Konstantinović, Milan Jurišić, Aleksandar Simović i Vladimir Milisavljević.
Međutim, u odgovoru koji je MUP Srbije uputio redakciji Danasa na pitanje o broju raspisanih poternica, navodi se da su u Srbiji, zaključno sa 30. junom ove godine, na snazi 8.482 centralne i 543 lokalne poternice. U istom odgovoru navodi se i da je tokom 2005. godine, na područjima stranih država, a na osnovu međunarodnih poternica raspisanih od Nacionalnog centralnog biroa Interpola Beograd, lišeno slobode 37 državljana Srbije i Crne Gore, dok je u prvih šest meseci ove godine privedeno 26 osoba.
- U toku 2005. godine, na teritoriji bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore, na osnovu međunarodnih poternica nacionalnih centralnih biroa Interpola stranih država, lišeno je slobode 27 stranih državljana, dok je u prvih šest meseci ove godine slobode lišeno 14 stranih državljana - navodi se u odgovoru MUP Srbije.
Jedno od objašnjenja zvaničnika aktuelne vlasti zašto nema plakata sa poternicom za haškim optuženikom Ratkom Mladićem bilo je i da je njegova slika skoro svakodnevno na televizijama, u dnevnim novinama i nedeljnicima, na internetu, i da ovo nije Divlji zapad da bi poternice bile izlepljene po drveću. Objašnjenje zašto se na internet sajtu MUP nalaze samo poternice za šestoricom optuženih za ubistvo premijera Đinđića, svi sagovornici Danasa nalaze u neažuriranju sajta, i dodaju da to što se poternice ne nalaze na zvaničnom sajtu policije, ne znači da ih nema u međupolicijskoj saradnji.
Na 317 Interpolovih poternica, raspisanim od strane nekoliko desetina zemalja, nalaze se i haški optuženici Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Goran Hadžić, Zdravko Tolimir, Stojan Župljanin, Vlastimir Đorđević, ali i biznismen Slobodan Radulović, direktor C marketa.
Saradnik Centra za antiratnu akciju i policijski stručnjak Bogoljub Milosavljević objašnjava za Danas da sve osobe za kojima policija traga ne moraju da budu na internet strani MUP.
- Internet sajt se ne mora poklapati sa sadržajem poslova policije. To je samo jedno sredstvo transparentnosti - kaže Milosavljević. On objašnjava i da policija ima ovlašćenja da javno objavi nagradu, ali i da raspiše potragu u okviru međupolicijske saradnje.
Policija je ovlašćena da sprovodi mere traganja, a traganje se raspisuje poternicom, objavom i raspisom o traganju. Lokalne poternice raspisuju se za osobama koje su izvršile prekršaj ili krivično delo bez elemenata nasilja. Osobe za kojima je raspisana centralna poternica odnose se na celu teritoriju Srbije, a ti podaci su službena tajna i koriste se samo u policijskom radu. U članu 72 Zakona o policiji navodi se da se objava raspisuje radi utvrđivanja prebivališta ili boravišta lica, utvrđivanja identiteta lica koje nije u stanju da pruži lične podatke ili utvrđivanja identiteta leša za koji se ne mogu utvrditi podaci. Raspis o traganju se raspisuje za nestalom osobom, za licem za koje postoji osnovana sumnja da je izvršilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, za licem koje može dati obaveštenja o krivičnom delu ili učiniocu.
Bivši koministar policije u prelaznoj republičkoj vladi 2000. godine Božo Prelević objašnjava za Danas da to što se neke poternice ne nalaze na sajtu MUP Srbije, ne znači da nisu raspisane.
- Policija nije u obavezi da stavi na svoj internet sajt sve što je raspisano od poternica. Veliki deo poternica raspisuje sud, pa tek onda policija po sudskim poternicama raspisuje poternice - rekao je Prelević.
Jedan visoki policijski funkcioner ističe za Danas da ne postoje tajne i javne poternice i da iza svake međunarodne Interpolove poternice stoji odluka suda, dok se samo najtraženija lica stavljaju na internet sajtove. On ističe da tek kada policija ne može nekoga da pronađe, onda ga stavlja na internet sajt, jer postoji mogućnost da ga neko vidi. Kako ističe naš sagovornik, do 2000. broj hapšenja stranih državljana u Jugoslaviji, po Interpolovim poternicama bio je poražavajući - jedna do dve osobe, kao i broj naših državljana u inostranstvu. Posle ulaska Jugoslavije u Interpol septembra 2001, broj naših državljana uhapšenih u inostranstvu popeo se na 50-60, a stranaca u našoj zemlji na oko 30.
Interpol ima pet oznaka za klasifikaciju poternica - zelenu, plavu, crnu, žutu i crvenu. Zelena poternica se raspisuje da bi upozorila kriminalističke službe na osobu koja je učinila određeno krivično delo i za koju postoji mogućnost da bi mogla to isto krivično delo da ponovi u nekoj drugoj državi. Plava poternica služi policijama da sakupe informacije o identitetu određene osobe ili nezakonitim aktivnostima. Ova poternica se koristi prvenstveno za praćenje i lociranje osumnjičenih, kada odluka o ekstradiciji još nije doneta ili da bi se locirali svedoci nekog zločina. Crna poternica se raspisuje da bi se ustanovio identitet neidentifikovane osobe, koja je preminula, dok se žuta poternica raspisuje kada se želi lociranje nestale osobe ili kada neka osoba nije u stanju da samu sebe identifikuje, odnosno kada osoba pati od amnezije. Najpoznatija crvena poternica raspisuje se kada se za određenom osobom traga na osnovu zahteva za privođenje ili zahteva za ekstradiciju.
Interpol od 1923. objavljuje poternice osoba za kojima se traga u svojim novinama Međunarodna javna bezbednost ili u Međunarodnoj krivičnoj policijskoj reviji. Vremenom se došlo do zaključka da je takav sistem neefikasan, pa je Interpol 1946. inicirao sadašnji sistem. Prva crvena poternica raspisana je 1946. za nacističkim ratnim zločincem Jozefom Mengeleom, dok je prva potraga za nestalim detetom objavljena tri godine kasnije.

BABOVIĆ: Sa poternicom treba upoznati što više ljudi

Policiolog Budimir Babović, nekadašnji potpredsednik Interpola, kaže za Danas da zemlja koja raspiše poternicu ima pravo da traži od Interpola da je objavi.
- Cilj je da se što više ljudi upozna da se za nekim licima traga. To što na sajtu MUP Srbije ima samo toliko poternica, pretpostavljam da znači da ih više nisu ni raspisali - rekao je Babović. On objašnjava da se iz teksta poternice vidi koju vrstu potrage Interpol može da raspiše, odnosno da li će biti crvena, žuta, plava ili zelena poternica.

Ostale vestiArhiva