Kako nam je objašnjeno, u državnom vrhu u toku je debata o tome kada bi aplikacija trebalo da bude podneta Briselu, a u isto vreme traju pojačane diplomatske aktivnosti i konsultacije s ključnim evropskim partnerima, kako bi se obezbedila što snažnija podrška unutar EU za taj korak. Mišljenja predstavnika srpskih vlasti podeljena su oko toga da li zahtev predavati do kraja godine, kako je više puta najavljeno, ili treba sačekati da svih 27 zemalja članica Unije postignu konsenzus, kako bi proces dobijanja statusa kandidata bio maksimalno ubrzan. Kako nam je rečeno u Vladi, jedan od ciljeva Srbije jeste da dobije status kandidata za članstvo u EU do kraja 2010. godine, zajedno sa Crnom Gorom.

Prema rečima naših sagovornika, današnji dolazak ministra spoljnih poslova Holandije Maksima Ferhagena u Beograd biće prilika da predstavnici državnog vrha otvoreno razgovaraju s njim na temu kandidature. Po svemu sudeći, Ferhagen će ponoviti jasan stav Holandije da Srbija treba da sačeka s kandidaturom do početka ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što bi prema optimističnom scenariju trebalo da se dogodi u junu sledeće godine ili ranije ukoliko se haški optuženik Ratko Mladić nađe iza rešetaka. Kako je Danasu objašnjeno, susreti s Ferhagenom biće prilika da se izrazi zahvalnost Holandiji zbog njene podrške ukidanju šengenskih viza i deblokadi Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i da se načine konkretni koraci u unapređenju bilateralnih odnosa dve zemlje u oblastima ekonomije, obrazovanja, nauke i kulture.

Holandija nije usamljena u protivljenju brzoj kandidaturi Srbije. Danasov izvor iz Vlade Srbije upozorava da su na identičnoj poziciji Nemačka i Velika Britanija, odnosno osporava da je kancelarka Angela Merkel, u nedavnom susretu s predsednikom Borisom Tadićem u Berlinu, dala zeleno svetlo za taj potez. Ipak, dok nemački zvaničnici u javnosti ćute, britanski ambasador Stiven Vordsvort upozorio je da je „naše mišljenje da bi bilo najbolje da Srbija podnese kandidaturu nakon što svih 27 država članica budu spremne da je u tome podrže. To u ovom trenutku nije slučaj i zbog toga savetujemo obazrivost i pristup korak po korak. U suprotnom će aplikacija Srbije završiti u nekoj fioci, i to može potrajati mesecima“.

Ukoliko bi predsednik Tadić, premijer Mirko Cvetković i potpredsednici Vlade Božidar Đelić, Vuk Jeremić i Mlađan Dinkić ipak odlučili da je sada pravi trenutak za kandidovanje, to bi poslalo snažan signal Briselu i celokupnoj EU da je Srbija odlučna u procesu što bržeg i odlučnijeg kretanja u procesu evropskih integracija, smatraju zagovornici ovakvog pristupa. Ukidanje viza i deblokada Prelaznog sporazuma događaji su koji i politički i formalno omogućavaju slanje zahteva za članstvo, a tu je i činjenica da većina država EU nema želju da se Srbiji prave dalji problemi.
Negativni efekti podnošenja kandidature, kako kažu Danasovi izvori, bili bi duže stajanje srpske kandidature „u fioci“ Evropske komisije. Holandija, Nemačka i Velika Britanija insistiraju na tome da do podnošenja kandidature treba da prođe određeno vreme, odnosno da se Prelazni sporazum u potpunosti primenjuje nekoliko meseci.

Time bi se ceo proces odložio za jun 2010. godine, kada će haški tužilac Serž Bramerc podneti novi izveštaj o saradnji Beograda, a na srpskim vlastima ostaje pritisak da tu saradnju okončaju hapšenjem Ratka Mladića. Ne isključuje se ni mogućnost, mada zasad samo na nivou spekulacija, da bi Holanđani, Britanci i Nemci bili spremni da u junu omoguće ratifikaciju SSP-a i bez Mladića u Hagu ukoliko bi Bramercov izveštaj bio „maksimalno pozitivan“, ali bi onda uslov njegovog izručenja bio prebačen na datum početka pregovora o članstvu Srbije u EU.

Ostale vestiArhiva