Posle pregovora oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i reformi vezanih za viznu liberalizaciju, Srbija će i po pitanju upitnika pokazati prepoznatljive kapacite u domenu administracije, istakao ministar Đelić.
Potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije Božidar Đelić rekao je da se Srbija se uveliko sprema da odgovori na oko 4.000 tehničkih pitanja iz upitnika za pristupanje Evropskoj uniji.
"Srbija se uveliko sprema da odgovori na upitnik i nije nikakva tajna da su nam naši susedi već dali njihove. Oni su podeljeni po ministarstvima koja se spremaju da odgovore na nekih 4.000 tehničkih pitanja, rekao je Đelić drugog dana skupa EU i Ugovor iz Lisabona: nova šansa za Srbiju koji se održava u Domu Narodne skupštine u Beogradu.
Đelić je uveren da će, posle pregovora oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i reformi vezanih za viznu liberalizaciju, Srbija i po pitanju upitnika pokazati prepoznatljive kapacite u domenu administracije.
Istakavši da je EU projekat mira, skup vrednosti iza kojih leže ideje, Đelić je naveo da Srbija u EU mora biti izvor ideja i da se mora ponašati, ophoditi i razmišljati kao da već jeste njena članica, jer je to najbolji način da se što pre uključi u klub.
U tom kontekstu Đelić je precizirao da će Srbija u 2010. godini svoj doprinos dati u pogledu transportne zajednice jugoistočne Evrope, Dunavske strategije, inkluzije Roma, rešavanju pitanja izbeglica i raseljenih lica.

Neophodna saradnja sa evropskim parlamentima
Đelić je istakao da će se na putu evropskih integracija posebna pažnja pridavati i ekonomiji znanja, kako bi se zaustavio odliv mozgova, a namera je i da, nakon vizne liberalizacije, formalna sloboda postane realnost za građane Srbije.
Koridor 10, koji je od značaja za transportnu zajednicu jugoistočne Evrope, prema Đelićevim rečima biće realnost do proleća 2012. godine i za tu investiciju već je obezbeđeno 1,7 milijardi evra.
Ukazavši da je Srbija nedavno dobila prvi izveštaj Državne revizorske institucije, Đelić je rekao da bi do 2011. godine Srbija trebalo da dobije sertifikaciju za svih pet komponenti evropskog budžeta, kako bi simultano uz napredak imala i finansijske mehanizme koji će državi omogućiti da što pre dobije strukturne fondove.
Đelić smatra da bi srpske stranke i skupština trebalo više prostora da poklone komunikaciji i saradnji sa evropskim parlamentima i evropskim partijama.
Šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer istakao je da je Srbija na putu evropskih integracija napravila dva značajna koraka vizna liberalizacija i odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma kojim će srpskoj privredi biti omogućen bolji pristup evropskom tržištu.
Prema njegovim rečima, odluka o podnošenju kandidature za članstvo u EU zavisi od procene Srbije, jer je to strateška odluka koja podrazumeva posvećenost daljim evrointegracijama i jasno definisanom cilju.

Policija i vojska - faktor regionalne stabilnosti
Zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da su policija, bezbednosne službe i Vojska Srbije faktor regionalne stabilnosti i ukazao na značaj međunarodne saradnje i za evropske integracije.
Dačić je rekao da je, zahvajući međunarodnoj saradnji policije i bezbednosnih službi u ovoj godini širom sveta zaplenjeno "najmanje četiri tone kokaina".
Ministar Dačić je naveo i da je do sada izdato oko 1,4 miliona novih biometrijskih pasoša, a da se od 1. decembra u nove putne isprave ugrađuje i čip sa otiskom prsta, čime može da se pohvali mali broj evropskih država.
Dačić rekao i da bi od iduće godine srpski policijski atašei trebali da budu upućeni na službu u inostranstvu, "o čemu je stvoren zakonski preduslov, ali još ne i finansijski", dodajući da u Srbiji ima oko 30 inostranih policijskih atašea.
Direktorka vladine kancelarije za evropske integracije Milica Delević je rekla da je vizna liberalizacija ostvarena zahvaljujući velikom radu i naporima Srbije.
Predsepredsednik Odbora za inostrane poslove srpskog parlamenta Dragoljub Mićunović je ocenio da za buduće evropske integracije Srbije izuzetno značajno da se u našoj zemlji obezbedi vladavina prava.
Predsednik balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda je ukazao na značaj regionalne saradnje u evropskim integracijama Srbije kao i na ulogu civilnog društva.

Ostale vestiArhiva