BEOGRAD - I inflacija je otišla na godišnji odmor. Mirovanje cena u junu nastavi­će se, prema očekivanjima Narodne banke Srbije, tokom celog leta, ali će even­tualno "opuštanje" monetarne politike guverner razmotriti tek u septembru. Nje­govi potezi zavisiće od očekivane stope inflacije u poslednjem kvartalu i konkret­nog sadržaja investicionog programa Vlade Srbije, odnosno od kretanja admini­strativnih cena.
Korekciju cenovnika koje kontroliše država, kako je najavio ministar finansija, ne treba očekivati do kraja godine, a novo poskupljenje struje moglo bi da bude tek u aprilu sledeće godine. Administrativno kontrolisane cene moraju da se dovedu na nivo tržišnih, u narednih pet godina, i to je ceh, koji su, ako je za utehu, plati­le mnoge zemlje u tranziciji. U ovoj našoj fazi promena, kako je rekao Mlađan Dinkić, daleko veći uticaj na inflaciju ima devizni kurs, nego fiskalna politika.
- Usporavanju inflacije u junu značajno su doprineli kretanje kursa, odnosno jača­nje dinara, ali i povlačenje viška novca iz bankarskog sektora - rekao je Radovan Jelašić, na nedavnoj konferenciji za novinare. - Bez obzira na usporavanje inflaci­je, NBS smatra da nema razloga za relaksaciju monetarne politike, već naprotiv, ovaj period treba iskoristiti da već preuzete mere daju pune rezultate, pogotovo kada je kreditna aktivnost banaka u pitanju i njihovo zaduživanje u inostranstvu. Ovaj predah treba iskoristiti i za prelazak na novi režim monetarne politike, tako­zvano "targetiranje inflacije".
To zahteva jaču saradnju sa Ministarstvom finansija, u čijoj je nadležnosti kontro­la administrativnih cena, a praćenje ostvarivanja planirane bazne inflacije omogu­ćilo bi veće promene kursa. Taj osnovni rast cena u prvoj polovini godine je izno­sio 3,7 odsto, a ukupna inflacija je bila 5,7 odsto i za 0,3 odsto je manja od pred­viđene. Na to je u junu najviše imalo uticaja dodatno smanjenje cene naftnih deri­vata.
- U Srbiji će inflacija biti oborena kada se završi dizanje administrativno kontroli­sanih cena, koje ne mogu odjednom, u jednoj godini, da dođu na nivo tržišnih, jer ljudi ne bi izdržali toliko poskupljenje, već se ide postepeno - smatra Dinkić. - Kad se završi privatizacija društvenih preduzeća, nema ni jednog razloga da se na inflaciju gleda kao na ključni problem srpske ekonomije. Na primer, Slovenci su u šestoj godini svoje tranzicije imali rast cena od 12 odsto i skoro su je obori­li na tri odsto, a onda su ušli u Evropsku uniju.
Ministar finansija smatra da nema te mere fiskalne politike koja može da utiče na obaranje inflacije koliko može politika deviznog kursa. Pre tri godine, Srbija je imala najniži rast cena od 7,8 odsto. Tada je kurs dinara bio gotovo stabilan. Kada je kurs brže klizao, cene su išle i brže. U 2003. godini deficit je iznosio če­tiri odsto bruto domaćeg proizvoda uz nižu inflaciju, a danas imamo suficit od dva odsto i nema velike reakcije na inflaciju. U ovoj fazi tranzicije jedan nivo infla­cije se ne može izbeći zbog administrativnog kontrolisanja cena i ekstremnih faktora na koje ni jedna vlada nema uticaja, kao što je poskupljenje nafte.

Ostale vestiArhiva