Više od 70 odsto lokalnih samouprava je prijavilo imovinu koja treba da postane njihovo vlasništvo posle donošenja zakona o javnoj svojini, piše Politika.
Pred Vladom Srbije do kraja godine bi trebalo da se nađe nacrt zakona o javnoj svojini, na osnovu koga bi pokrajine, gradovi i opštine, javna preduzeća i ustanove postali vlasnici imovine koju trenutno samo koriste ili njome upravljaju. Konačna verzija nacrta zakona nije još utvrđena iako je tekst 2008. prošao javnu raspravu u gradovima i opštinama u Srbiji.
Aleksandra Milić, pravna savetnica u Stalnoj konferenciji gradova i opština, (organizaciji koja još od 2000. godine insistira na uspostavljanju punih svojinskih odnosa lokalne samouprave) kaže da je model zakona o svojini izradila radna grupa sastavljena od predstavnika Ministarstva finansija, Republičke direkcije za imovinu RS, Republičkog geodetskog zavoda, Pravnog fakulteta Univerziteta Union.
Na osnovu toga Radna grupa Ministarstva finansija je izradila Nacrt zakona, ali se posle javne rasprave zastalo sa njegovom pripremom.
"Prema informacijama kojima mi raspolažemo, osnovana je nova radna grupa Ministarstva finansija za pripremu ovog zakona u kojoj se nalaze samo predstavnici državnih institucija, tako da za sada ne znamo da li će neka eventualno nova verzija zakona uvažiti model koji je prošao javne rasprave, i da li će komentari sa javnih rasprava da se uzmu u obzir", kaže Aleksandra Milić.
Prema nacrtu novog zakona, javnu svojinu nad određenim dobrima za koja postoji javni interes, kao što su pruge, putevi, naftna, gasna, vodovodna, kanalizaciona i druge mreže ili gradske kuće moći će da imaju samo država, pokrajina, grad ili opština. Dobra u javnoj svojini, međutim, imaju ograničen promet i on je moguć samo među nosiocima javne svojine (država, pokrajine, lokalne samouprave).
Prema rečima Aleksandre Milić, po sadašnjem zakonu ne samo da je saglasnost Republičke direkcije za imovinu potrebna za otuđenje imovine koju koriste gradovi i opštine, već je potrebna i za njeno pribavljanje. "Saglasnost Direkcije je takođe potrebna i za ugovore o zakupu i za raskidanje ugovora o zakupu. Dakle, postoje dobri projekti za koje se obezbede i finansijska sredstva, ali sve to nije dovoljno, jer se na saglasnost Direkcije čeka ponekad i više godina, a u proseku tri godine i 10 meseci”, kaže ona.
Ona smatra da će, ako budu imale puna svojinska prava, lokalne samouprave biti više zainteresovane za sticanje, zaštitu i održavanje vrednosti imovine i razvoj lokalne infrastrukture, a povećali bi se i stvorili i dodatni izvori prihoda.
"Pored toga, donošenje zakona ubrzalo bi procese jačanja demokratskih institucija na lokalnom nivou i povećalo ekonomske kapacitete gradova i opština. Razlozi za uspostavljanje imovine lokalne samouprave postoje i na međunarodnom planu, jer orijentacija na uključivanje u evropske integracije nužno nalaže i uvažavanje određenih pravila i standarda koji su već afirmisani u okviru tih integracija”, smatra Milićeva.

Ostale vestiArhiva