Situacija na tržištu je takva da postoji samo jedan operater fiksne telefonije koji ima izgrađenu mrežu, a reč je o Telekomu Srbija. S druge strane, tender je raspisan sa namerom da pobednik nakon dobijanja licence počne izgradnju sopstvene mreže. Međutim, prema našim saznanjima, nijedan od zainteresovanih ponuđača ne bi čekao sa pružanjem usluga u fiksnoj telefoniji dok ne izgradi svoju mrežu već bi počeo s radom iznajmljivanjem infrastrukture Telekoma sa idejom da toj kompaniji preuzme deo korisnika konkurentnijom ponudom. To pogotovo važi za operatere mobilne telefonije, koji su se takođe prijavili, a koji bi verovatno koristili svoje postojeće kapacitete u mobilnoj telefoniji dok bi nedostajući deo mreže (od centrale do korisnika) premostili zakupom Telekomovih kablova. Ipak, kako tvrde naši izvori, Telekom će pokušati da se zaštiti od mogućeg gubitka korisnika jer će, prema njihovim saznanjima, na sednici Upravnog odbora (održana juče), usvojiti novi cenovnik korišćenja infrastrukture koji neće biti povoljan za drugog operatera.

„Prema tim cenama, morali bismo da naplaćujemo pretplatu od 10 evra dok bi pretplata kod Telekoma ostala 2,5 evra i ko bi onda prešao u našu mrežu“, kaže jedan od naših izvora. I jedni i drugi upozoravaju da, ukoliko do 12. januara (rok za podnošenje ponuda), ne bude rešeno pitanje korišćenja Telekomove infrastrukture, odnosno ako budu usvojene visoke cene zakupa, verovatno nijedna od četiri kompanije neće dostaviti ponudu. Oni podsećaju da podatke o uslovima za korišćenje Telekomove mreže nisu dobili prilikom prijavljivanja za učešće na tenderu što je dodatno otežalo odlučivanje da li će konkurisati za licencu.

S druge strane, predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije Jovan Radunović u izjavi za Danas tvrdi da ne strahuje da na tenderu neće biti ponuda jer nema razloga za to. „Ako ne bude ponuda onda znači da prijavljeni učesnici nisu ozbiljno zainteresovani za licencu. Ipak, očekujem da će 12. januara biti ozbiljnih igrača u nadmetanju“, naglasio je Radunović.

Odgovarajući na primedbe naših izvora da bi Telekom mogao da usvoji cene zakupa infrastrukture koje neće biti povoljne po drugog operatera, on podseća da je to dominantan operater na tržištu zbog čega RATEL ima pravo da te cene odobri ili odbaci. „Tamo gde je Telekom proglašen za operatora sa većinskim udelom na tržištu, cene definiše RATEL i nema razloga da se oko toga brinu. Te cene ćemo da utvrdimo kada bude dodeljivana licenca i to po troškovnom modelu“, naglašava Radunović. On podseća da su zainteresovane kompanije imale rok do 14. decembra da postave dodatna pitanja u vezi sa uslovima na tenderu, a odgovore na sva pitanja dobili su do 18. decembra. „Tu je bilo i pitanja vezanih za cene zakupa infrastrukture i vremensku dinamiku. Smatramo da na osnovu naših odgovora operateri imaju dovoljno parametara na osnovu kojih mogu da procene situaciju i da se prijave“, ističe Radunović.

Nema potrebe za odlaganjem
- Ukoliko zainteresovane kompanije imaju opravdane probleme mogu da traže produženje roka za dostavljanje ponuda. RATEL će proceniti da li su takvi zahtevi opravdani. U ovom trenutku smatramo da nema potrebe za odlaganjem - kaže predsednik UO RATEL-a Jovan Radunović.

Igranje liberalizacije
Na pitanje kako da operateri naprave ponudu ako do dodeljivanja licence neće znati koliki će biti troškovi za zakup infrastrukture, Radunović odgovara da one „neće biti basnoslovne“ i da ponuđači mogu da se orijentišu prema cenama koje važe u zemljama okruženja. Naš sagovornik iz jednog od potencijalnih ponuđača podseća da je reč o troškovima za tzv. raspetljavanje lokalne petlje, kolokaciju i interkonekciju. „U Hrvatskoj to košta šest evra po korisniku. To je cena koju bismo morali da uključimo u pretplatu, dok bi pretplata Telekoma bila 2,5 evra. Zato to objašnjenje ne drži vodu“, kaže naš sagovornik. On podseća da od RATEL-a nisu dobili cene zakupa ni u tenderskoj dokumentaciji ni u odgovoru na dodatna pitanja već su to bili samo uopšteni odgovori. „Informacije su nam nedostupne i zato sve to liči samo na igranje liberalizacije. Niko neće da uloži milione evra bez predvidivih okolnosti odnosno ako mora da nagađa. Zato je ovaj tender osuđen na neuspeh“, zaključuje naš sagovornik

Ostale vestiArhiva