Prema našim saznanjima, prošle nedelje održan je sastanak kojem su prisustvovali ministri zdravlja i ekonomije Tomica Milosavljević i Mlađan Dinkić i predstavnici proizvođača cigareta. Više detalja sa sastanka nije „procurelo“ jer su se učesnici obavezali da ćute o dogovoru, ali kako saznajemo, rešenje će biti predstavljeno za nekoliko dana.

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević bio je primetno iznenađen kada smo ga pozvali radi provere naših saznanja. „Zašto me to sada pitate, zakon je u proceduri i nemam šta da dodam“, rekao nam je kratko Milosavljević. S druge strane, ni predstavnici proizvođača cigareta u Srbiji nisu bili rečitiji. Oni su prethodnih meseci vršili pritisak na novinare i sami se nudili da daju izjave u kojima su osuđivali pripremanje takvog zakona, ali su ovoga puta ostali nemi. Na pitanje Danasa da li je došlo do dogovora, prethodnih dana odgovarali su da ne znaju ništa o tome ili da se trenutno bave drugim stvarima.
Inače, prema Nacrtu zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu bilo je predviđeno da pušenje bude zabranjeno u svakom zatvorenom radnom i javnom prostoru, kao i u krugu od 10 metara oko ustanova zdravstvene i socijalne zaštite, škola, vrtića i otvorenim pozorištima i bioskopima. Planirano je da pušenje bude zabranjeno i u javnom prevozu (uključujući splavove, avione, taksije, brodove, žičare...), kao i u čekaonicama na stanicama. Izuzetak bi bile posebne sobe u hotelima, hostelima i motelima, posebne sobe u ustanovama gde su smeštene osobe sa invaliditetom i ometene u razvoju, psihijatrijske bolnice i zatvori. Nacrtom su predviđene kazne od 5.000 dinara na licu mesta za fizičko lice (ako puši na zabranjenom mestu) i između 800.000 i milion dinara za pravno lice (ako ne sprovode zabranu pušenja, ne istakne znak zabrane...). Odgovorno lice za kontrolu zabrane može da bude kažnjeno sa 50.000 dinara, a preduzetnik sa 500.000 dinara.

U prelaznim i završnim odredbama nacrta napravljeni su mali ustupci pa je ugostiteljskim objektima (ali samo onim koji nisu deo nekog većeg prostora u kojem je zabranjeno pušenje, kao što su, recimo, tržni centri) dozvoljeno da imaju deo prostora u kojem je dozvoljeno pušenje. Propisano je da ugostitelj mora da odredi najmanje 50 odsto prostora, koji predstavlja jednu vizuelnu celinu, u kojem je zabranjeno pušenje. Ako prostor objekta ne može ravnomerno da se podeli, veći deo prostora mora da bude odvojen za nepušače. Međutim, deo za pušače ugostitelji će moći da imaju samo do 1. januara 2012.

Kompenzacija?
Jedna od dilema svakako je i pitanje da li je reč o kompenzaciji vlade za kršenje tzv. džentlmenskog dogovora, koji su sklopile sa duvanskim kompanijama kada su privatizovane domaće fabrike. Tada im je obećano da će uživati zaštitu dok kupljene fabrike ne podignu „na noge“. Međutim, zbog obaveza koje je Srbija preuzela u okviru sporazuma CEFTA, duvanske kompanije su izgubile zaštitu. Spekulisalo se u javnosti da su neke od njih razmišljale i o povlačenju iz Srbije. Pretpostavlja se da bi uvođenje totalne zabrane pušenja možda predstavljalo potez previše.

Ubeđivanje
Nacrt zakona završen je u oktobru 2009. ali još nije usvojen na sednici vlade. Pre otprilike mesec dana navodno je ušao u proceduru usvajanja, ali je iznenada povučen. Indikativno je da su sastanku s duvanskim kompanijama prisustvovali ministri iz redova G17 Plus što možda ukazuje da je ćutanje o dogovoru na snazi dok ta stranka ne ubedi koalicione partnere da se odustane od potpune zabrane pušenja. Inače, predstavnici duvanskih kompanija prethodnih meseci uporno su tvrdili da ih zabrana ne bi previše ugrozila jer se tako nešto nije dogodilo ni na drugim tržištima. Oni tvrde da bi najviše stradali ugostiteljski objekti koji bi izgubili mnoštvo gostiju. Zato se postavlja logično pitanje zašto su duvanske kompanije bile toliko agilne u lobiranju da zabrana ne bude uvedena.

Ostale vestiArhiva