Izvršni odbor MMF-a je završio drugi pregled učinka srpske privrede, na osnovu programa predviđenog stend baj aranžmanom. Odbor je prilikom ovog razmatranja uzeo u obzir da Srbija nije ispoštovala kriterijum za deficit budžeta na kraju septembra, kao što je odobrila i izmenu kriterijuma u vezi vladinog deficita za kraj decembra i ciljne inflacije za 2009. Nakon rasprave posvećene Srbiji, zamenik izvršnog direktora MMF-a Takatoši Kato izjavio je da je uticaj globalne finansijske i ekonomske krize na Srbiju do sada uspešno suzbijen. Zamenik direktora Kato je dodao da je ekonomska politika srpskih vlasti, uz podršku stend baj aranžmana, i aktivnosti na stabilizaciji tržišta, povećala međunarodne rezerve, olakšala pritisak na devizno tržište i pomogla mobilisanju značajne međunarodne finansijske pomoći sa ciljem da se podrži budžet Srbije i njen ekonomski oporavak.
"Program srpskih vlasti ima za cilj da pomogne u prevazilaženju izazova nastalih usled krize ekonomije, kao i da obnovi javne finansije srednjoročno gledano", kazao je Kato. Srbija je do sada povukla oko 800 miliona evra iz kreditnog aranžmana sa MMF-om, dok je za eventualno povlačenje ostalo još 2,2 milijarde evra i sva sredstva iz ovog stend baj aranžmana trebalo bi da idu u devizne rezerve za odbranu stabilnog kursa dinara. Da bi Odbor izvršnih direktora MMF doneo ovakvu odluku i završio drugo razmatranje aranžmana, predstavnici srpskih institucija su sa Misijom MMF pregovarali od kraja avgusta do početka novembra ove godine. Kao obaveze Srbije iskristalisale su se nove mere štednje državne administracije, oličene pre svega u smanjenju broja zaposlenih činovnika, ali i u manjim troškovima institucija. Pored toga, ostale su nam i za narednu godinu zamrznute plate i penzije, dogovorena veća kontrola javnih preduzeća, poboljšanje rada poreske uprave i proširenje poreskih osnovica, izmene postojećeg penzijskog zakona, reforma prosvete i zdravstva... Osmišljenim merama o kojima se dogovaralo sa Fondom, a koji je bio i aktivni učesnik pripreme budžeta za ovu i narednu godinu, Srbija bi u narednoj godini trebalo da ima i nižu inflaciju, minus države i stabilan kurs. Misija Fonda je, na iznenađenje mnogih, prihvatila argumente Srbije da, kao rešenje nedostajućih prihoda, ne posegne za povećanjem stopa poreza na dodatu vrednost, što je najviše posledica činjenice da se svetska ekonomska kriza u ovoj godini poprilično prelila na ekonomski, ionako ranjiv život Srbije. Tako je minimum ispunjenih obaveza koje su srpski zvaničnici preuzeli, a koji se svodi na usvajanje budžeta i ulazak u reformu penzijskog sistema. Premijer Mirko Cvetković kaže da je odobravanje druge tranše od 350 miliona evra kredita Međunarodnog monetarnog fonda potvrda da je Srbija s tom institucijom postigla dogovor o održivoj ekonomskoj politici za narednu godinu. To će imati veliki značaj za razvoj privrede u narednom periodu, i to "ne samo zato što ćemo dobiti novac za jačanje deviznih rezervi, već i zato što to predstavlja dobar signal stranim investitorima", rekao je premijer u Vladi Srbije.
Cvetković je, posle vakcinacije protiv novog gripa, naglasio da budžet za 2010. godinu predstavlja vrstu "vakcine privredi".

Ostale vestiArhiva