- Kraj je jedne teške godine i prirodno je da sam umorna. Iako jedan deo mene žali za prethodnim životom, drugi deo mene voli izazove iako izazovi često nisu prijatni. U svakom slučaju, niko me nije naterao, to je bila moja odluka. Pre nego što sam prihvatila ponudu, konsultovala sam se sa članovima svoje porodice. Deca su bila protiv, a suprug je rekao da će me podržati šta god da odlučim. Ipak, ovo što sam proživela za ovih 18 meseci, moje je najveće iskustvo. A ono se plaća i nije uvek prijatno.

Da li ćemo sledeće godine živeti bolje?
- Sve krize su prošle. Prolazi i ova. Fiskalni podsticaji u 2009. i 2010. godini imaju cilj da građani sledeće godine žive u proseku bolje. Ali, ne oni koji su zaposleni u javnom sektoru ili oni koji na neki način zavise od države. Njima neće biti bolje. Zato bi trebalo da oni drugi, oni koji će imati jeftiniju državu, žive bolje.
Usvojena je uredba o maksimalnom broju zaposlenih. Kada kreću otpuštanja u javnom sektoru?
- Krajem decembra završene su nove sistematizacije koje podrazumevaju manji broj zaposlenih. U januaru će se vršiti usaglašavanje, posebno imajući u vidu i zahteve EU da ne budu ugrožene funkcije koje su bitne za pridruživanje. Dakle, početkom februara neki više neće raditi u javnom sektoru.
Ali Vlada i dalje zapošljava…
- Postoje delovi javnog sektora koji nisu obuhvaćeni zakonom o maksimalnom broju zaposlenih kao što su, na primer, vojska i policija. Porast zaposlenosti biće isključivo rezultat profesionalizacije vojske i novih nadležnosti MUP-a, u skladu sa zahtevima EU. U drugim delovima javnog sektora, kad se radi o administraciji, broj se smanjuje.
Niste li precenili prihode od PDV-a, za 2010. godinu?
- Ni slučajno. Oni bi na kraju godine mogli biti i veći. Tako, na primer, standardno je očekivati da rast prihoda od PDV-a bude približno jednak zbiru rasta stope inflacije i ekonomskog rasta. Čak i u kriznoj godini, oni su bili veći od toga. U 2010. godini inflacija od šest odsto i minimalni ekonomski rast od 1,5 odsto daju veće prihode za minimum 7,5 odsto. Pri tom, verujem da će uz velike javne radove i izgradnju oko 100 kilometara novog puta na koridoru 10 i pravcu južni Jadran, rast biti i veći nego što je planirano.
A da li će biti izgrađeno baš 100 kilometara?
- Sredstva su obezbeđena. Što pre počnemo, već u februaru ili martu, to će pokrenuti sve ostalo i imati velike pozitivne eksterne efekte.
Šta je sa poreskom reformom?
- Sa MMF je dogovoren dolazak njihove tehničke misije koja treba da snimi poreski sistem i stanje poreske administracije. Naravno da ih čekamo sa sopstvenim predlogom, ali promene su ozbiljna stvar i sve treba dobro proveriti. Reforme se nikad ne rade u brzini! Više očiju bolje vide. Njihov dolazak je planiran za početak februara. U periodu od tri nedelje snimaće stanje i nadam se da ćemo nakon toga imati jasnu sliku kakav poreski sistem treba Srbiji. Naravno, sve u funkciji podsticanja rasta i zaposlenosti.
Koga štiti važeći poreski sistem u Srbiji?
- On je nepravedan i štiti najbogatije. U želji da počnemo da ga menjamo, pripremili smo predlog izmene Zakona o porezu na imovinu i mislim da ću za to imati podršku cele Vlade. Za ostale zakone ne mogu da garantujem. Ipak, porez na imovinu je duboko nepravedan i s tim u vezi se svi slažu. Taj zakon treba do kraja januara da bude upućen Vladi na razmatranje, a onda i parlamentu.
Koji je vaš predlog za celokupnu poresku reformu?
- Najopštije, da rasteretimo privredu tako što ćemo pored veoma konkurentnog poreza na dobit, imati i konkurentan porez na zarade. To treba da bude prihodno neutralna poreska reforma koja bi smanjila poresko opterećenje zarada na račun oporezivanja potrošnje. Teret bi se prebacio sa oblasti najviših poreskih utaja (zarade) na oblast gde je najteže vršiti utaje, što bi smanjilo sivu ekonomiju. Bilo bi dobro i uvesti progresivnost, da oni koji su bogatiji plaćaju više.
Da li biste imali podršku Vlade za ove reforme?
- Mnogo je teško dobiti podršku za reforme u uslovima kada se već dosta toga menja. Ne zaboravite na reformu pravosuđa. Pa na najavljenu reformu penzijskog sistema. Pa na zakon o maksimalnom broju zaposlenih, pa na zakon o fiskalnoj odgovornosti. Ali, kao ekonomista, znam da bi to bilo bolje za našu privredu koja nema veliki izvozni potencijal. Mi treba da stimulišemo proizvodnju, a da destimulišemo potrošnju. Ovo bi bio način. Ali, tek na ovom mestu sam shvatila koliko je Njutn bio u pravu. Ako želite nešto da promenite, da pokrenete nešto što miruje ili da promenite brzinu, potrebna je sila. Ne znam da li sam ja dovoljna sila, ali ako hoćemo da stimulišemo ekonomski rast i zapošljavanje, treba da uradimo sve što možemo.
Šta će država sigurno uraditi da bi smanjila sivu ekonomiju?
- To je fiskalizacija. U zemlji koja nema visok poreski moral, kao što je Srbija, uvođenje kasa bio je odličan lek protiv sive ekonomije.
A zašto ste onda prolongirali uvođenje fiskalnih kasa taksistima? Da biste napravili prostor da se advokatima ne uvedu kase od marta?
- Možda advokati zaista u malom broju zemalja imaju fiskalne kase, ali to su zemlje gde postoji visok poreski moral. Kod nas je interesantno da advokati plaćaju porez kao paušalci, znatno manje od frizera ili kozmetičara. Advokati moraju da plaćaju porez srazmerno svojoj ekonomskoj snazi.

Ostale vestiArhiva