Ostale firme koje imaju neki kapital biće privatizovane kroz stečaj i već je u prošloj godini otvoreno oko 300 takvih predmeta, dok će preostala, a reč je o preduzećima koja postoje samo na papiru, biti likvidirana.

U Agenciji za privatizaciju kažu za Danas da će se tokom 2010. i dalje osećati posledice ekonomske krize tako da ne bi trebalo očekivati spektakularne rezultate u prodaji preostalog „porodičnog srebra“ jer, ako se izuzmu veći sistemi u vlasništvu države, kao i lokalna javna, uglavnom komunalna preduzeća (za koja će se ipak sačekati povoljnije vreme za prodaju), od preostalih firmi sa društvenim kapitalom malo je onih koje se mogu pohvaliti dobrim referencama.

Prema planovima Agencije za privatizaciju, na tenderima će biti ponuđena 84 preduzeća (48 društvenih i 36 državnih) dok će na aukcijama kupce potražiti 139 firmi (81 društvena i 58 državnih). U narednih nekoliko godina, koliko će verovatno trajati traganje za dobrim strateškim partnerima, razviće se i specifični modeli privatizacije koji će se prilagođavati uslovima svake firme, pa će biti moguće ne samo strateško partnerstvo po principu Zastave i Fijata nego i neki oblici radničkog akcionarstva, zatim otvaranje prostora za ulazak privatnog kapitala kojim bi se promenila struktura vlasništva, ali i obezbedile neophodne investicije. To će posebno biti aktuelno kod komunalnih preduzeća, a u Agenciji za privatizaciju kažu da se inicijativa očekuje i od lokalnih vlasti. Novi modeli trebalo bi da budu uspešnija forma od dosadašnje masovne privatizacije, koju čak i stručnjaci često proglašavaju ishitrenom i divljom.

Puno propusta i mnoštvo poništenih ugovora mogu se pravdati i stanjem u srpskoj privredi početkom ovog milenijuma, jer je većina preduzeća bila iscrpljena dugogodišnjim sankcijama i nedostatkom ranijeg, velikog tržišta za čije potencijale su građena. Zbog toga ni među ozbiljnijim kupcima nije bilo preterane jagme za nekadašnjim domaćim gigantima. Tako je od 2002. godine Agencija za privatizaciju objavila 4.258 javnih poziva na kojima je ponudila 2.420 preduzeća, ali kupce je našlo svega 1.794 firme ili 68 odsto. Od prodaje, u budžet Srbije uplaćene su 2,2 milijarde evra, a vrednost investicionih programa iznosila je 1,37 milijardi. Nešto uspešnija prodaja bila je preko Akcijskog fonda, koji je ponudio 858 državnih paketa akcija, a prodato je 697 ili 79 odsto, dok je država prikupila oko 600 miliona evra prihoda i obezbedila investicije od oko šest miliona evra. Kao što je i očekivano, rezultati su posebno „mršavi“ u prošloj godini, jer je na tenderima ponuđeno svega deset preduzeća, a kupce je našlo sedam. Na aukcijama, od 133 preduzeća čija je prodaja oglašena, kupljeno je 64 ili 48 odsto, a preko tržišta kapitala, 36 firmi je došlo do većinskog vlasnika.

Ono što brine jeste podatak da je sa svakim četvrtim kupcem raskinut ugovor zbog nepoštovanja uslova prodaje. Od 2002. godine poništena su 22 tendera i 441 aukcijska prodaja. Samo u prošloj godini raskinuto je 78 ugovora, a u Agenciji najavljuju da ove godine treba očekivati i veći broj. Osnovni razlog je ne samo to što kupci nisu uspevali da uplate ugovorene rate, jer je u takvim slučajevima Agencija odobravala produžetak roka, posebno ako su postojali objektivni razlozi za to, nego što nisu uspevali da održe ni kontinuitet proizvodnje, nivo ugovorenih investicija niti da odgovore socijalnom programu koji su potpisali. Mnogo više je bilo onih koji su nepromišljeno ušli u kupovinu, jer je to bilo dostupno. Mogli su da biraju da li će to učiniti u šest rata ili će od banke zatražiti kredit koji su obično vrlo lako dobijali. Tako se i među velikim brojem dobronamernih kupaca, našlo mnogo onih koji nisu bili dorasli ulozi lidera u firmi, jer nisu posedovali ni dovoljno znanja, niti su imali poslovne kontakte koji bi omogućili prosperitet. S druge strane, nije zanemarljiv broj novih vlasnika koji su u pazar ušli zbog nekretnina kojima je preduzeće raspolagalo ili drugog kapitala koji su „isisavanjem“ prebacivali u svoju matičnu firmu, a radnike u privatizovanoj ostavljali bez posla i zarada. Takvih situacija u budućim prodajama biće manje, procenjuju u Agenciji, jer kupovina na rate više nije moguća, banke su opreznije u odobravanju kredita, a potencijalnim kupcima je svaki raskinuti ugovor signal da se neodgovoran odnos prema obavezama neće tolerisati.

Ostale vestiArhiva