Predstavnici pravnog tima Srbije predali su danas Međunarodnom sudu pravde u Hagu kontratužbu protiv Hrvatske, potvrđeno je agenciji Beta u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Vlada Srbije odlučila je 31. decembra da pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu podnese odgovor na tužbu i protivtužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima tokom sukoba od 1991. do 1995. godine u toj Republici.
Ta odluka je, kako je saopšteno, doneta posle konsultacija predsednika Srbije Borisa Tadića sa predsednikom Vlade Srbije Mirkom Cvetkovićem.
"Republika Srbija odlučila se na ovaj korak jer je Republika Hrvatska 2. jula 1999. godine pokrenula postupak pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije zbog navodnog kršenja Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida tokom oružanih sukoba na teritoriji te Republike od 1991. do 1995. godine", piše u saopštenju Vlade Srbije.
Hrvatska je Srbiju za genocid tužila 1999. godine.

Jeremić: Srbija nije imala partnera za odustajanje od tužbe
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je da je Srbija danas zvanično Međunarodnom sudu pravde u Hagu predala odgovor i kontratužbu protiv Hrvatske za genocid. On je novinarima u Palati Srbije rekao da je Srbija učinila sve što je u njenoj moći da do ovakvog razvoja situacije ne dođe, ali da nije imala partnera s druge strane za odustajanje od tužbe.
"Nismo imali izbora, sem da podnesemo kontratužbu i svesni smo da sada ulazimo u novu etapu odnosa sa Hrvatskom, ali i pored toga želimo da sarađujemo sa tom zemljom na evropskim integracijama, kao što želimo i da u regionu Zapadnog Balkana vladaju mir i stabilnost", istakao je Jeremić.

Varadi: Sud će verovatno objediniti tužbe
Profesor međunarodnog prava Tibor Varadi smatra da će Međunarodni sud pravde u Hagu "najverovatnije objediniti u jednom postupku tužbu Hrvatske protiv Srbije i protivtužbu Srbije".
"Mislim da je najracionalnije i najlogičnije da se to vodi unutar jednog procesa, jer se radi o jednom istom periodu i istom nizu događaja koje je najlakše sagledati zajedno", rekao je Varadi TV B92.
Varadi, koji je bio jedan od pravni zastupnika Srbije u vezi sa tužbom koju je podnela Hrvatska, kazao je da je "malo verovatno da bi se postupak mogao završiti osudom".
"Najverovatnije da tužba za genocid nema šanse, jer Haški tribunal nikoga ne samo da nije osudio, već ni optužio za genocid u vezi sa delima u Hrvatskoj, pa će se verovatno tužba odbiti", rekao je Varadi.
On je objasnio da Međunarodni sud pravde odluku može doneti samo po pitanju genocida, odnosno utvrditi da li je jedna država izvršila ili pomagala genocid i dodao da bi "istinu trebalo tražiti kroz individualnu odgovornost, a ne kroz konfrontaciju država".

Dikson: Odluka Srbije da tuži Hrvatsku nije neuobičajena
Profesor prava na Univerzitetu u Kembridžu Martin Dikson ocenio je danas da odluka Srbije da tuži Hrvatsku za genocid u skladu sa praksom ovog suda i da nije neuobičajena, preneo je BBC.
"Kada se pred Međunarodnim sudom pravde nađu sporni slučajevi, često se dešava da tužena strana - u ovom slučaju Srbija - ukaže na pitanja koja osporavaju sposobnost suda da presudi u korist tužitelja. Dešava se, dakle, da tužena zemlja pokrene nešto što bi moglo da se nazove protivtužbom, u kojoj se tvrdi da ponašanje tužiteljske zemlje - u ovom slučaju Hrvatske - nije bilo u skladu sa zakonima i propisima na način na koji je predstavljeno", rekao je Dikson.
On je naveo da je moguće da će Hrvatska pokrenuti pitanje nadležnosti suda, ali da zvanični Zagreb tu zapravo nema na šta da se osloni, s obzirom da se Sud u novembru 2008. proglasio nadležnim za tužbu protiv Srbije, na osnovu Konvencije o genocidu.
"Ako dakle, Srbija, uz potrebne dokaze, tvrdi da je Hrvatska prekršila Konvenciju o genocidu, Hrvatskoj će biti gotovo nemoguće da ospori nadležnost Suda. Mislim da je malo verovatno da će Hrvatska to i pokušati", smatra profesor.
On napominje da postoji i mogućnost da Sud odluči da srpsku protivtužbu posmatra kao poseban predmet, što bi značilo da bi on u proceduru ušao odvojeno, ali to je, kako kaže, malo verovatno.
"Očigledno je da je svrha srpske protivtužbe dvojaka: cilj joj je, pre svega, da odgodi razmatranje hrvatske tužbe. Drugi cilj je politički, a to je da se pokaže da događaji koji su pratili raspad Jugoslavije nisu bili izazvani samo jednostranim potezima Srbije, već da su na delu bili kompleksni politički i međuetnički odnosi u bivšoj Jugoslaviji", istakao je Dikson.
Prema njegovom mišljenju, radi se o političkom pritisku, čiji je konačni cilj kompromisno rešenje.
"Uveren sam da bi Međunarodni sud pravde pozdravio kompromis, jer ne bi morao da donosi tu politički vrlo osetljivu odluku", rekao je Dikson, naglasivši da je komproms uobičajena praksa u međunarodnom pravu.
"Kompromis je pitanje političke volje i želje i jedne i druge vlade da podvuku liniju ispod strašne zajedničke prošlosti i da krenu u budućnost. Ako želite da unapredite bilateralne odnose, jedan od načina je da postignete kompromis i prihvatite obavezu da isplatite odštetu, iako pri tom ne prihvatate krivičnu odgovornost. To je uobičajena praksa, i očigledno je da Srbija želi da ide tim putem - da predmet izvuče iz Suda i pronađe praktično rešenje koje bi zadovoljilo obe strane", smatra Dikson.

Ostale vestiArhiva