Predlog, da se Jat ervejz ponudi stranom strateškom partneru, koji bi obezbedio sredstva za kupovinu novih aviona, jeste konstruktivan pogled u budućnost, ali Nebojša Starčević, vršilac dužnosti generalnog direktora našeg nacionalnog avio-prevoznika, istovremeno smatra da je realizacija takvog plana pod velikim znakom pitanja.

– Iz ugla mogućeg partnera, ja ne vidim komercijalnu logiku u tom predlogu. Kome treba da uđe u strateško partnerstvo sa nama, uz ulaganje više stotina miliona dolara u kupovinu nove flote (nov avion u zavisnosti od tipa i veličine košta od 25 do 55 miliona dolara), a da zauzvrat dobije deo Jatove zarade, koji sada drži 50 odsto tržišta. Čak ni ta pozicija nije zagarantovana, jer će, ulaskom naše zemlje u sistem otvorenog neba, Jat dobiti još oštriju konkurenciju, govori Nebojša Starčević.

Prilikom izbora strateškog partnera, kako on upozorava, država bi trebalo da bude izuzetno obazriva, da to slučajno ne bude neko od postojeće Jatove konkurencije. Posebnu pažnju treba obratiti i na stabilnost partnera koji bi eventualno, zbog svojih problema, mogao da negativno utiče na Jat ervejz. Takvi primeri nisu malobrojni – „Sviser” je propao pošto su njegovi američki suvlasnici, posle terorističkih napada na Njujork, naprasno povukli svoja sredstva. Slično je prošao i belgijski nacionalni avio-prevoznik „Sabena”, koji se i dalje polako oporavlja uz pomoć države.

– Vazduhoplovstvo je specifična delatnost. Dešava se da mnoge svetske avio-kompanije prepuste upravljanje stranim stručnjacima, ali na bazi menadžerske provizije. To znači da nema učešća u podeli profita i ulaganja u novu flotu. Strateško partnerstvo je u slučaju Jata možda moglo da prođe pre nekoliko godina, kada smo imali kontrolu nad našim nebom. Tada je strani partner lako mogao da uđe u posao, ali čini mi se da je sada kasno za to. Politika otvorenog neba konkurenciji će omogućiti da leti kada god želi, kaže Starčević.

On objašnjava da se strateško partnerstvo koje je najavio ministar finansija Mlađan Dinkić razlikuje od privatizacije, jer u slučaju potonjeg država kao vlasnik zadržava deo svojinskog i profitnog paketa, a time i kontrolu nad radom kompanije.

– U vazduhoplovstvu privatizacija znači prisvajanje tržišta, potencijalnih putnika, kupovinu normativno ograničenog biznisa. Takva situacija je bila aktuelna pre otvorenog neba. Sada se odnosi dramatično menjaju. Do sada je Jat imao određene monopolske povoljnosti, što je bilo i logično, jer kompanija pripada državi, a ona, jasno, štiti sopstvenu imovinu. Bitno je i napomenuti da je zbog toga Jat svake godine uplaćivao milionske iznose u državni budžet, kroz poreze, takse, gorivo, kao i za prelet i aerodromske takse.

– Dolaskom stranaca, porezi i takse plaćaju se stranim državama, gorivo se kupuje u inostranstvu, koriste se strani matični aerodromi. Zbog toga budžet Srbije može biti zakinut za značajne prihode – upozorava Starčević.

Prvi čovek našeg nacionalnog avio-prevoznika slaže se sa konstatacijom ministra Dinkića da Jat nema sopstvena sredstava da finansira kupovinu novih letelica. A upravo to i jeste suština mogućeg partnerstva, jer su avioni u Jatovoj floti prilično stari, zbog čega je njihovo održavanje izuzetno skupo.

– Na pitanje da li Jat može da sam kupi nove avione, najbrži i najlakši odgovor bi glasio – suštinski nikada. Ako pogledate koliki su preostali dugovi kompanije i posle otpisivanja duga od strane pariskog i londonskog kluba, možete lako zaključiti da ni ovi avioni sa kojima sada letimo nisu otplaćeni. Do sada je to prebacivano na državu, jer je, u krajnjem slučaju, uvek do sada država i bila garant kod nabavke nove flote. Državne garancije u toj oblasti su uobičajena svetska praksa. Nažalost, tek sada smo u situaciji da sagledamo potpuno realno i ekonomski čisto šta je značio „zlatni period Jata” iz osamdesetih godina.

Kupovina novih aviona, prema njegovim rečima, ipak nije nemoguća, jer je kompanija pripremila koncept realnog finansijskog lizinga, koji bi Jat bio spreman da preuzme na sebe i servisira ga. Reč je o nabavci dva mala aviona, sa po 70 sedišta (oko 25 miliona dolara po letelici), koja je planirana do kraja ove godine. Sa tim avionima Jat bi znatno pojačao regionalni saobraćaj koji bi punio letove ka većim evropskim gradovima.

Pogrešno tumačenje

Odmah po najavi mogućeg strateškog partnerstva, među zaposlenima u Jat ervejzu i šire pojavile su se priče o navodnoj zainteresovanosti „Lufthanze” da preuzme našeg nacionalnog avio-prevoznika. Kako nam je u više nezvaničnih razgovora rečeno, to ipak nije tačno.

Po svemu sudeći, radi se o pogrešnom tumačenju pominjanja „Lufthanze” uz ime „Jat ervejza”. Nemački nacionalni avio-prevoznik je Jatu, naime, ponudio da se priključi „Star alijansi”, udruženju avio-kompanija koje međusobno prodaju karte i tako putnicima nude širu uslugu.

Jat je dobio i ponudu od „Er Fransa” da se priključi konkurenciji „Star alijanse”– „Skaj timu”, koji predvodi francuski nacionalni avio-prevoznik. Odluka o tome da li će se i kome Jat prikloniti još nije doneta.

Ostale vestiArhiva