Vesti
Politika
Šešelj traži da se obrati javnosti
12.01.2010. 20:00
Izvor: RTS
Šešelj traži da se obrati javnosti
Vojislav Šešelj zatražio od Sudskog veća Haškog tribunala da mu se omogući da pred lokalne izbore u opštini Odžaci, zakazanim za 24. januar, iz Haga održi telefonsku konferenciju za novinare.
Lider Srpske radikalne stranke i haški optuženik Vojislav Šešelj zatražio je od Sudskog veća Haškog tribunala da mu se omogući da pred lokalne izbore u opštini Odžaci, koji su zakazani za 24. januar, iz Haga održi telefonsku konferenciju za novinare u Beogradu.
Šešelj je, u nastavku suđenja koje je bilo prekinuto u februaru prošle godine, zbog sumnje Tužilaštva da su neki svedoci zastrašivani, danas rekao da mu je od kada se nalazi u pritvoru često onemogućavan kontakt sa spoljašnim svetom.
"Sedam godina sam robijaš, ali sam po zakonu nevin dok se suprotno ne dokaže. Sada, prvi put posle sedam godina, tražim od sudskog veća, s obzirom na to da su 24. januara lokalni izbori u Odžacima, da mi se omogući obraćanje srpskoj javnosti putem telefonske konferencije za štampu", rekao je Šešelj u sudnici Haškog tribunala.
Sudija Žan Klod Antoneti je zatražio da se Tužilaštvo i Sekretarijat suda do petka napismeno izjasne o ovom Šešeljevom predlogu.
Suđenje je nastavljeno saslušanjem zaštićenog svedoka, koje je zatvoreno za javnost.
Prema ranijoj odluci pretresnog veća, Šešelj je danas sudijama i tužiocima dostavio tri svoje nove knjige radi provere da li one sadrže poverljive podatke o svedocima.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju, ubistva, mučenja, okrutno postupanje, razaranje i pljačkanje javne i privatne imovine u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine.
Šešelj se predao 23. februara 2003. godine i narednog dana je izručen Tribunalu, pred kojim se krajem marta iste godine izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.
Suđenje mu je počelo 7. novembra 2007. godine, ali je sredinom februara 2009. godine, na zahtev Tužilaštva, odloženo zbog sumnje da su neki svedoci zastrašivani. Tribunal je do tada saslušao 11 svedoka.
Preostala šestorica su, u međuvremenu, saopštili da ne žele da budu svedoci Tužilaštva, već odbrane optuženog, pa su sudije odlučile da će njih šestoricu i još jednog svedoka, u interesu pravde, saslušati Pretresno veće.