Privrednici koji su pre nekoliko nedelja bacali drvlje i kamenje na guvernera Radovana Jelašića ovih dana su izgleda „spustili loptu”. Ne poriču da su njihovi gubici zbog slabljenja dinara preko noći nestali, naprotiv tvrde da su se dodatno – uvećali. Jer, na ukupan dug privrede od bezmalo 20 milijardi evra, pomeranje kursa za samo jedan dinar povećava ceo zajam za čak 20 milijardi dinara.

Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore, ne poriče da privreda zbog kursa trpi ogromne gubitke, ali o tome više ne želi da raspravlja sa novinarima. Kako objašnjava, takav dogovor postigao je sa guvernerom Jelašićem na sastanku krajem prošle godine. Da ne sedi skrštenih ruku dok se dugovi realnog sektora gomilaju, pokazuje činjenica da je za 21. januar zakazao vanrednu sednicu Privredne komore Srbije posle koje će zahtevi privrede biti poslati na adrese kreatora fiskalne i monetarne politike.

– Da ne bismo vodili medijski rat, utanačeno je da se rasprava o kursu institucionalizuje. Zato neću odgovoriti ni na jednu prozivku i optužbu, jer želim da ispoštujem ono što sam obećao – objasnio je Bugarin razloge svoje ćutnje.
Dodaje da ne želi da se bavi ni time da li druga strana poštuje dogovor, jer će on svoju reč održati kako ne bi dalje produbljivao sukob privrednika sa Narodnom bankom.
Na pitanje kako će se nositi sa kritikama da je kao i većina privrednika zanemeo čim ga je guverner opomenuo javno im lupivši šamar što se za svoje ciljeve bore preko novina, naš sagovornik odgovara:

– Nemam problem s tim. Po prirodi sam disciplinovan. Zaista nije primereno da se oko toga svađamo sa guvernerom – odgovara.
Ipak, Bugarin nije propustio da kaže da je na sastanku sa premijerom i guvernerom krajem prošle godine dobio uveravanja da će uplata „Fijatovih” 100 miliona evra i sredstava Međunarodnog monetarnog fonda uticati na stabilizaciju nacionalne valute. Nije mu jasno kako se dogodilo suprotno, ali zna da najmanje želi da se meša u sukob između Narodne banke i Vlade Srbije.

Prema saznanjima „Politike“, u vladi je postojao dogovor da se prodajom na tržištu 500 miliona evra od MMF-a i EU stabilizuje nacionalna valuta, ali da je Narodna banka, mimo tog dogovora, interno otkupila tu sumu deviza.

Miroslav Miletić, direktor koncerna „Bambi-Banat”, takođe ne vidi razlog da se tako oštro javno polemiše o kursu i takvim tonom.
– Ipak, mi nismo mala deca, ili priučeni ekonomisti da ne znamo zašto kurs raste i zašto smo mi protiv toga. Nije dobro to što je u Srbiji početak svake poslovne godine stresan, a sa stresom ne može da se planira. Mi smo svoje poslovne planove za ovu godinu zasnovali na kursu od 97 dinara za jedan evro, što znači da smo već na gubitku. Niko ne traži fiksiranje kursa na bilo kom nivou, nas samo brine stabilnost poslovanja – kazao je Miletić.

On ne misli da je neodgovorno to što se njegova firma zadužuje u evrima, iako bilanse iskazuje u dinarima. Bez obzira na to što guverner često tu zamerku upućuje privrednicima, Miletić objašnjava da nije reč o neodgovornosti već o nedostatku izbora.
– Prilikom pozajmljivanja često ne možemo između dva zla da izaberemo manje, jer nam se nudi samo jedno zlo – kaže naš sagovornik.

Isto tako, ne može ni sa odobravanjem da prihvati to što je guverner zamerio podstanarima koji platu primaju u dinarima a kiriju plaćaju u evrima.

– Izgleda da je guverner zaboravio kako je to biti podstanar. Tu izbora nema – kazao je Miletić.

Toplica Spasojević, prvi čovek ITM-a, za razliku od svojih kolega, zadržao je oštrinu u tonu i praktično ponovio ono što je pričao i pre nekoliko nedelja. Da su gubici i domaćih i stranih veliki i da on i njegove kolege traže predvidljivost poslovanja i uslove kakve ima njihova konkurencija iz regiona.

– Imao sam utisak da smo se razumeli na sastanku krajem prošle godine sa premijerom Mirkom Cvetkovićem i guvernerom. Ko je omanuo, ne želim da spekulišem – kazao je Spasojević aludirajući na aktuelni sukob centralne banke i izvršne vlasti.
Ovakvim ponašanjem, uveren je on, ruši se poverenje u dinar i nema tog građanina koji će sada po preporuci guvernera – štedeti u dinarima.

Žmurke sa kursnom listom
I ove, kao i nekoliko ranijih godina pokazalo se da dinaru prijaju „visoke temperature”, šaljivim tonom juče su komentarisali aktuelno slabljenje dinara stručnjaci sa internet-portala Kamatica. Još od 2006. godine konstantno se ponavljaju ciklusi u kojima dinar jača u letnjim mesecima i osetno slabi u zimskim.

U periodima stabilnosti kursa uobičajena razlika između kupovnog i prodajnog kursa domaće valute prema stranim valutama je oko 2,5 odsto. U periodima kratkoročne nestabilnosti, ta razlika se povećava, pa građani plaćaju veće provizije. Pokazalo se da te razlike mogu biti povećavane i do 10 procenata, izračunali su stručnjaci Kamatice.
Uobičajena razlika između kupovnog i prodajnog kursa u bankama u 2008. godini se kretala od 2,5 do 3,6 dinara. Ovih dana kod pojedinih banaka ta razlika iznosi sedam dinara. Time se menjački poslovi pretvaraju u profitabilnije od poslova kreditiranja, jer se na dnevnom nivou ostvaruje provizija od blizu sedam procenata, upozoravaju iz Kamatice.

– Ovu razliku prati i povećanje razlike između kupovnih kurseva poslovnih banaka, kao i povećanje razlike između prodajnih kurseva poslovnih banaka. Kod kupovnih kurseva ovih dana raspon iznosi do 2,3 dinara, što bi značilo da ste, ukoliko prodate evre kod banke koja ima najniži otkupni kurs umesto kod banke koja ima najviši otkupni, prilikom prodaje 1.000 evra mogli izgubiti čak 2.300 dinara. Gotovo je identična situacija i kada je u pitanju prodajni kurs evra, odnosno kada građani kupuju evre – navodi se u analizi.
U Kamatici dodaju da su menjačnice generalno pokazale veću odgovornost prema svojim klijentima od poslovnih banaka. Čak i u periodima ekstremne nestabilnosti dinara, menjačnice su razliku između kupovnih i prodajnih kurseva za strane valute zadržavale u granicama prihvatljivosti i to najčešće u rasponu do tri odsto.

Ostale vestiArhiva