Kakve bi mogle biti posledice stavova Stjepana Mesića o upotrebi vojske protiv Republike Srpske ako raspišete referendum o otcepljenju?
- Najnovije izjave odlazećeg predsednika Hrvatske uznemirujuće su, jer predstavljaju konkretnu pretnju čoveka koji je političku karijeru počeo ratom i sada bi ratom da je završi. Te izjave bih možda shvatio neozbiljnim da nije reč o čoveku koji zaista tako i misli, koji je militantnost pokazao još na početku raspada Jugoslavije i koji je politički pripremio raspad zemlje. Opšte je poznato da je ovakvim rečnikom mržnje Mesić pravio atmosferu za masovne zločine nad Srbima i njihovo proterivanje iz Hrvatske. Takve izjave, koje ponovo oživljavaju netrpeljivost, ne doprinose dobrosusedskim odnosima i stabilizaciji u regionu, naročito što se čuju prvi put nakon Dejtonskog sporazuma. On je definitivno čovek rata, koji svoju mržnju prema Srbima ne može da sakrije. I upravo zbog toga njemu nije smetalo da dan nakon pravoslavnog Božića otputuje na Kosovo koje nema pravni legitimitet, a sve na bazi nekog hipotetičkog referenduma u RS.

Zašto to, po vašem mišljenju, čini na kraju mandata?
- Verovatno želi da pridobije naklonost Bošnjaka u Sarajevu, koji sa oduševljenjem gledaju na mogućnost da se neko obračunava s Republikom Srpskom. Možda Mesić to odužuje neki dug Harisu Silajdžiću, ali sa stanovišta državnika to je kontraproduktivno.

Mesić, ipak, tvrdi da vi igrate na kartu zamora međunarodne zajednice.
- Nisam ja ekspert za Mesića, ali važno je da je on otišao iz političkog života, a da ću se ja još malo zadržati.

Verujete li da će odnos novoizabranog hrvatskog predsednika Iva Josipovića biti drugačiji prema RS?
- Raduju me njegove poslednje izjave da podržava legalnost organizacije BiH na bazi Dejtonskog sporazuma. To je daleko više nego što smo do sada čuli iz Hrvatske i to otvara mogućnost dijaloga svake vrste. Dobro je takođe što on, iako je autor tužbe protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, uveliko razmišlja o obostranom povlačenju tih tužbi.

Da li ste pozvani u Zagreb na inauguraciju 18. februara?
- Ne, ja sam predsednik vlade jednog malog entiteta.

Član Predsedništva BiH Željko Komšić navodi da je svaka pomoć, pa i Mesićeva, dobrodošla oko sprečavanja cepanja te zemlje?
- Komšić je političko nedonošče pobačeno na jednim izborima. On je bez konzistentnosti i identifikacije, pa je zato ono što on priča, priča o virtuelnosti.

Da li je tačno da pripremate referendum za otcepljenje RS?
- Naravno da su to spekulacije. Mi u Srpskoj smo na fonu pripreme referenduma koji treba da potvrdi dejtonske vrednosti, jer je u poslednje vreme vidljivo skrnavljenje tog sporazuma. Neki su u tome videli skrivenu pripremu za eventualni referendum o otcepljenju. To je njihov problem, ali mi ćemo do kraja meseca u parlamentu imati zakon o referendumu. Na bazi tog zakona biće određeno referendumsko pitanje i termin održavanja.

Kako će glasiti referendumsko pitanje?
- „Da li podržavate Dejtonski sporazum i protivite se njegovom kršenju“. Time ćemo eliminisati svaki mogući prigovor da je to antidejtonski akt.

Kako komentarišete stavove Beograda povodom Mesićeve izjave?
- Nisam uspeo da pratim šta se ovih dana govorilo u Beogradu. U svakom slučaju, svi nose svoju odgovornost.

Predsednik Srbije ovih dana takođe je rekao da je protiv referenduma u RS?
- Drugačiji stav Srbije nismo mogli ni da očekujemo, jer je ona garant Dejtonskog sporazuma. Uostalom, kako bi Srbija mogla da kaže - ne može Kosovo iz Srbije, a može Srpska iz BiH.

Ipak, koliko je referendum o otcepljenju RS realan?
- Videćemo kako se razvija situacija. Koliko je moguće da se ne održi, toliko je moguće i njegovo raspisivanje. No, u ovom trenutku to nije na dnevnom redu.

l Da li Srbija dosledno brani Dejtonski sporazum?
- Međunarodna zajednica potrudila se proteklih godina da eliminiše Srbiju i Hrvatsku iz tog procesa. Dejtonski sporazum se ne može primenjivati kao duh, već kao slovo, i sve koji su za primenu tog slova mi doživljavamo kao saveznike. Mi ne smatramo da je Dejton genetska greška i zato branimo taj ugovor.

Da li vas je neko iz Beograda konsultovao oko usvajanja rezolucija o Srebrenici i drugim zločinima na tlu bivše SFRJ?
- Nije, niti mi u RS smatramo da su u obavezi da nas konsultuju. To je stvar političkog života u Srbiji. Svi događaji u prošlom ratu ne smeju se svesti samo na jedan događaj, to nije fer. Niko ne spori da je Srebrenica jedan od najmasovnijih zločina. Sud u Hagu rekao je da se radi o jednom ograničenom genocidu i na bazi toga se i Srpska odredila prema tome. Sporna je činjenica da se za budućnost ostavlja samo jedan datum koji nesumnjivo asocira samo na žrtve iz Srebrenice, a isključuje mogućnost obeležavanja stradanja žrtava drugih nacionalnosti širom BiH. Zato smatram da treba biti uravnotežen, ne zaboraviti zločine u Srebrenici, ali ne zaboraviti ni druge zločine, naročito ne prema Srbima.

Koliko je prihvatljivo za RS da u preambuli rezolucije o Srebrenici koja se priprema u Beogradu stoji reč genocid?
- Kroz presudu generalu Krstiću mi već imamo činjenicu da se tamo desio genocid, a na bazi toga Međunarodni sud pravde u tužbi BiH protiv Srbije utvrdio je da se radi o lokalnom genocidu. Prema tome, ta reč na neki način postoji, ali se ne može vezati za Srpsku i njenu državotvornost, već za odgovornost pojedinaca i nekih struktura. Naravno da je sporan dokaz da je tamo bio genocid, iako to što se tamo desilo nije moguće pravdati. Smatram da istini najviše odgovara kvalifikacija „masovni zločin“.

Ostale vestiArhiva